Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ Н 0 В И Н Е

- Стр. 553

Принципијелни надзор државне власти над градским самоуправама треба да буде усредсређен у рукама искључиво Мин. унутрашњих иослова, у његовом проширеном одељењу за самоуправе. Све одлуке градских самоуправних власти треба да су у принципу одмах извршне и суверене у својој основи, сем оних којима се вређа интерес државе или нације. Али се и ова рестрикција треба тачно да дефинише' законом, да би се онемогућили евентуални реакционарни насртаји на слободу самоуправе под маском заштите виталних интереса државе. Али и ако су сви напредни елементи Југославије за неограничену самоуправу и слободу градских општина, ипак се та самоуправа не сме схватити као слобода нерада, слобода хаоса и наше источњачке пасивности. Да би се стопроцентно онемогућило да се ослобођена, аутономна градска општина извргне у народног тиранина према народу, морају се унети у Закон о градовима извесна ограничења самоуправних слобода! Изгледа парадоксално, да се у интересу слободе грађана ограничава слобода самоуправе, али жалосно искуство наших дана диктује ову опрезност! Судбина грађана једнога града не сме да зависи ни од степена слободоумља његове градске управе, ни од степена схватања њене урбанистичко-комуналне и социјалне идеологије. Нов Закон о градовима треба да узакони и формулише напредна стремљења и жеље грађана, и све то да учини облигаторним у погледу извршења. Ако то не буде — створиће се хаос, стагнација, и комунално-културни назадак. До сада је животом градске општине у Југославији владало пет разноликих законодавстава, а ако се ове напредне законске рестрикције о минималном социјалном програму не уведу — владаће у Југославији седамдесет разних комуналних схватања, таман толико колико имамо и градова у Савезу градова. И Савез градова, као врховни комунални форум, осетиће ово наше животно искуство, да се код градова морају створити обавезни минимални радни програми, и бар у основним и општим цртама исти унифицирати за све наше градове. Зато, када се законом регулишу два основна момента у животу градских општина: пуна самоуправа комунално-социјална и социјално правична реформа комуналних финансија, онда се мора редиговати у главним линијама један општи и основни комунални програм, минимални, без кога се не да ни замислити рад ниједне градске комуналнб управе. Виши, максимални програм треба оставити слободном замаху градских самоуправа, али минимални програм мора бити обавезан, законом наметнут у највишем интересу прогреса и будућности нашег народа.

Наша будућа градска самоуправа мора да буде по превасходству социјална. Она не сме бити банално административна. Ослобођена државног туторства, она се не сме расплинути ни у административном примитивизму, ни у градском аутократизму. Тиме би се само рђав бирократски надзор заменио још рђавијим самоуправним хаосом. Дакле, најшира самоуправа, чигава градска аутономија неограничена ничим, сем великим интересима државе и нације с једне стране и прогресивним тежњама њихових грађана с друге стране. Када се овако схвати самоуправа градских општина, онда ниједан пријатељ напретка и цивилизације и препорођаја југословенске ра-се неће бити противу ње! * Проучавајући даље пројекат Закона о градовима, имамо да учинимо још две три примедбе.* Новим Законом о градовима треба дати градским општинама широко право реглментације: доношење читавог низа уредаба са казненим санкцијама. Многобројне градске општине н. пр. Швајцарске, нарочито кантона Водског, имају врло добро изведен свој реглментациони систем. Пракса је показала, да су многобројне акције градских онштинских власти на пољу санитарне, апровизационе, грађевинске и саобраћајне комуналне политике потпуно плузорне без унапред датог права градским општинама да иступнике кажњавају и казне извршују у кругу своје компетенције. Ево једног примера. Низом службених анкета, Београдска општина утврдила је конкретно, на терену, да су од свих београдских хлебарница 96% апсолутно нехигијенске; да су од свих сиротињских станова 91,5% опасни по здравље и живот; да се на сваком крају Београда и даље безправно зида и подижу исте такве уџерице итд. итД. И шта је све то помогло? Ништа! Апсолутно ништа! Београдска општина нема права санкције... А широко право санкције састоји се из права кажњавања, права забране, рушења, права најшире принуде и интервенције!... Значајан је и систем пасивног бирачког права с погледом на Закон о градовима. Са

* Ни ггитање обезбеђења градских службеника и регулисања њиховог чиновничког положаја није довољно разрађено у првобитном државно>м законском пројекту, о коме је овде и реч. Али ми се на чиновничко питање нећемо опет да враћамо, јер смо у прошлој свесци „Београдских општинских новина" опширно писали о истоме, а објавили и наш мотивисани предлог законске главе о градским службеницима, кога је једногласно усвојио Конгрес Савеза службенима градскик и сеоских општина Краљевине Југославије, одржан од 12—15 пр. месеца у Загебру.