Opštinske novine

Стр. 478 === - - утврдити. Резултат је изнет у таблици. Из ње се види да у Београду још немамо довољно места за изолацију туберкулозних болесника и да у том правцу има још много да се ради. 3) Анкета по становима. — И ако диспансер све до скоро није имао сестре походиље извршено је 70 анкета по становима. Болесници су врло радо прихватили савете о чистоћи и хигијени стана, и у границама могућности те савете и извршавали. То је утицало да се чешће јављају и на лекарски преглед. 4) Лечење у Диспансеру. — Најефикасније је наравно било лечење вештачким пнеумотораксом. Лечено је 32 болесника, укупно 211 инсуфлација ваздуха. Од тог броја је 16 болесника долазило први пут за савет у диспансер, одакле су били упућени у болницу, да им се начини први вештачки пнеумоторакс па су по изласку из болнице долазили на даље амбулантно лечење у диспансер. При амбулантним прегледима обраћена је нарочита пажња на хигијенско-дијететско и климатско лечење. Нарочито је инсистирано на томе да се лечење упути правилним током а да се болесници не заваравају тиме да је довољно само узимати разне капљице и прашкове без икаквих других мера и средстава предохране и лечења. Диспансер је имао на расположењу извесну количину лекова, које је бесплатно раздавао сиромашним болесницима (426 пута) сем тога набавио је и разне инјекције као калцијум хлорат (150 инјекција бесплатно) и туберкулинске препарате. Остале препарате болесници су сами набављали а инјекције су им бесплатно даване у диспансеру. У рубрици општи резулат изнет је постигнут успех у погледу лечења. Ту наилазимо на једну велику тешкоћу V томе што велики број наших болесника није стално настањен у Београду и после првог или другог прегледа се у опште није више јављао. Преко сестре походиље нису могли бити пронађени. Затим велики број због материјалне беде није могао да поступи по хигијенским и дијатетским или климатским саветима које су добијали у диспансеру. Но ипак могло се јасно приметити да је код већине болесника резултат био повољан. Под тим разумемо такве случајеве, где нам је болесник долазио са активним плућним процесом, па се у току лечења оболење стишало и кренуло ка фиброзном скречавању. Болесник је добијо у тежини, постајао афебрилан, и напослетку поново способан за привреду. У последњој рубрици изнете су остале мере које је антитуберкулозни диспансер предузео ради сузбијања туберкулозе у Београду. На предлог диспансера Дирекција за социјално и здравствено старање, предузела је

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ потребне мере за преглед млекаџија и продаваца млечних производа (Правилник о томе прегледу је био већ раније израђен али је сада предузето да се по томе Правилнику поступи). Умољено је Министарство социјалне политике и Министарство пољопривреде, да лекари и ветеринари врше ту контролу у селима око Београда. На предлог диспансера, извршен је у диспансеру преглед свих школских сестара, јер је било примећено да је један служитељ основне школе био на дужности и ако је болестан од тубрекулозе плућа. Затим је умољен Отсек јавне хигијене за дозволу, да се уОпштинском заводу за дезинфекцију може бесплатно дезинфиковати рубље сиромашних туберкулозних болесника. На пре^лог диспансера, умољене су управе санаторијума за туберкулозне да извештавају диспансер о сваком туберкулозном болеснику који напушта санаторијум и долази у Београд. Та је колаборација сада извршена. Из санаторијума Кленовник јављено је до сада за 18 болесника, који су сви посећени овде у Београду и одазвали су се позиву. Из војне болнице је диспансер такође извештен за двојицу војника, ослобођених од војске због туберкулозе плућа ради даље контроле. Обоје су се одазвали позиву. Један од њих је добио 18 кгр. у тежини по изласку из болнице, у спутуму нема више бацила. Према савету диспансера, управљао се стриктно, провео неко време на климатском лечењу ван Београда и сада је потпуно опорављен. Диспансер је ступио у сарадњу и са Окружним уредом у Београду и са њиховим специјалистом за туберкулозу који све туберкулозне Зланове који су изгубили право лечења у Уреду, упућује на даљу контролу и лечење у диспансер. Сем тога писмено извештавају диспансер о сваком новом констатованом случају туберкулозе, ради увођења у картотеку. (До сада је јављено за 84 случаја). Израђеии су формулари и писма за све општинске лекаре, који су мољени да извештавају диспансер о сваком случају туберкулозног оболења, ради евиденције и увођења у картотеку и ради предузимања потребних профилактичких мера. Писмен предлог о томе упућен је Дирекциш за социјално и здравствено старање. На тај начин диспансер ће моћи V кратком времену да сабере све податке о бројној расррострањености туберкулозе V Београду. Поред овога шеф диспансера г. д-р Бора М. Ђорђевић одржао је у Лекарском друштву једно предавање о „узроцима ширења туберкулозне заразе у Београду" и објавио 'један чланак на расписану анкету у „Општинским новинама" ,,С5 значају радничких станова за антитуберкулозну профилаксу ."