Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 527

јима, да данашња опозиција није оно што је била опозиција пре 50 до 60 година. Један бољи и родољубивији део данашње опозиције изабрао је један пут за који се у прошлости није знало. То је апстиненција. Други део опозиције, који је на срећу земље и народа мали и незнатан, нема здраве политичке оријентације. То су жалосни опозиционари, који се служе клеветама и погрдама. И овај списак јесте један такав начин борбе, јер је потпуно необјективан. Суштина питања није у томе колико је који од одборника примио него да ли је то примио на основу закона. Тврди и за себе и за остале одборнике да нису примили ништа на што не би имали право по закону. На општинским пословима радили су увек, одазивајући се позивима Суда. Прилике у Општини данас су се промениле. Раније општинске управе биле су састављене од 15 људи, а данас на челу Општине стоје само претседник, два потпретседника и кмет-правник. Разумљиво је да тако мали број људи иије у стању да свуда стигне. Сем тога у данашњим тешким временима Општина је домаћински преузела да ради све послове у својој режији и да онај најсиромашнији део становништва упосли и збрине. Те режијске послове није могао обављати и контролисати сам Суд, па је зато позвао у помоћ и одборнике. На крају изјављује да се свакоме режиму могу учинити оправдане замерке. Али то треба чинити поштено, савесно и објективно. Одборник г. Алберт Фирт доказујући тенденциозност памфлета и списка о коме је реч, износи рад г. Богића као општинског адвоката. Г. Богић је постављен за општинског адвоката априла месеца 1929 године са платом од 3.000,— динара. После три месеца додељен му је хонорар поред плате од 4.000.динара за радове у Дирекцији трамваја и осветљења. Овај хонорар повећан је затим 15 фебруара 1930 године на 8.000.— динара. За 1930 годину г. Богић је примио укупно од Општине 125.000.— динара, а у 1931 години 119.000.— динара. Како је г. Богић заступао општинске интересе најбол^е показује случај са рекламом „Врачар", где је Општина изгубила 1,600.000.— динара. Затим исцрпно излаже случај са имањем г. Богића у Палмотићевој улици. То је имање г. Богић понудио Општини 1927 године. По тој понуди Општина је решила да јој имање није потребно, и понуда је отишла у архиву. Међутим, 1929 године, када је г. Богић постављен за општинског пуномоћника, понуда је извађена из архиве и наређено да комисија изађе и процени имање г. Богића, пошто је потребно да се просече Палмотићева улица. Процене нигде нема у актима, већ у решењу Суда стоји да се усвоји процена извршена 25 јула 1922 године. По тој процени експроприше се 247,69 м земљишта и 91 м приземне зграде за укупну суму од 915.228.динара. У судском решењу о исплати стоји,

да се исплата има извршити кад тапија буде пренета на Општину. Исплата је међутим извршена на месец дана пре него што је тапија пренета. Месец дана после извршене исплате Техничка дирекција је донела одлуку да зграда г. Богића не смета и да је не треба лорушити, него се може издати г. Богићу под кирију. Одређена је кирија од 4.000.динара. Г. Богић је молио да се та кирија смањи и она је заиста смањена од 4.000.на 1.500.— динара. Али г. Богић није био ни овим задовољан већ је тражио да на име закупнине плаћа 3.000.— динара годишње. За све ово време он није платио ништа на име кирије. Најзад је фебруара 1932 године позван да се изјасни шта хоће. Он је изјавио да је кирија од 1.500.— динара претерано велика, али би пристао да је плаћа под условом да га Општина не дира док се не откупе суседна землшшта и док се не калдрмише Палмотићева улица. После тога предмет је упућен Правној секцији, која је преко кварта тражила да се г. Богић исели у року од 15 дана. Г. Богић је тада положио Отсеку добара суму од 43.600.— динара на име кирије за време од 28 марта 1932 до 31 августа 1933 године, сматрајући да је тиме извршио своју обавезу према Општини. Неколико дана после тога изашао је овај памфлет. Изгледа да до њега не би ни дошло, да г. Богић није приморан био да кирију плати. Сматра да су г.г. одборници савесно вршили своју дужност и корисно послужили општинским интересима, и да су за тај свој рад добили одмерену награду по закону. Било је случајева да су општински одборници одређивани на општинским пословима на своју личну штету. Али никад нису пренебрегавали своју дужност. Одборник г. Војислав Доганџић прочитао је уверење Суда О.Ф.Бр. 55911/33 по коме је у међувремену од 1 јануара до 23 августа 1933 године у својству одборника Општине града Београда примио на име дневнице свега 32.250.— динара. Разлика између ове цифре по општинском уверењу и цифре у списку г. Богића је за 85.000.— динара. Место тога колико је који одборник примио на име дневнице требало је видети и изнети колико је Општина београдска уштедила и добила извођењем послова у режији. Данас послови, које Општина изводи у сопственој режији коштају знатно јефтиније од ранијих општинских послова. Износи да је за месец дана завршена грађевина од 600 м 2 и да је на њој уштеђено 250.00.— динара према предрачунској суми. Према тако лепим резултатима дневнице општинских одборника изгледају сасвим незнатне. Г. Павле Кара-Радовановић напомиње да код виадукта на трамвајској прузи, која иде испод Калемегдана нема ни једне електричне лампе. Било би потребно да се на томе месту поставе две лампе. Моли г. претседника да Р