Opštinske novine

Михаило Ј. Стефаковић адвокат и одборник- Општине оеоградске

Општинске мабавке

За уредно обављање текућих послова у свима општинским Дирекцијама — Одељењима, набавке материјала и средстава за рад, од највеће су важности. У материјалном буџету Општине београдске за 1933 годину набавке су заступљене сумом од 44,642.750.динара, што према редовним материјалним расходима чини око 20%. Одбију ли се од редовних материјалних расхода издатци на општинске обавезе по разним "зајмовима и специјалним законима, онда према остатку, који се ефективно издаје на одржавање рада у одељењима, набавке су заступљене са око 58%. У сваком случају сума од 44,642.750.— динара велика ј'е, и уштеда на њој, ма колико да буде остварена значила би, побољшање за општински буџет. Због овога су општинске управе покушавале да ограниче набавке, јер се је, често с правом, претпостављало да се при набавкама могу чинити злоупотребе, а да се при неограничавању набављања залазило често у расипање. И једна и друга претпоставка су у многим случајевима основане, јер често, не мора бити из користољубља, ради убрзања наређених радова, они који материјал требују, затварају очи пред ценама на тржишту и спроводе набавке најбржим темпом водећи рачуна да само гола законска формалност не буде повређена, т.ј. да буду најмање три понуде, да су таксе довољне, да се комисијски отворе понуде итд. С друге пак стране, дешава се истина, да оекудица у материјалу натерује извесно особље на штедњу, али се ова квази штедња може замислити само на безначајним стварима, као на пр.: чистач може да десет дана дуже гребе калдрму старом метлом и машиниста може да брише машине крпама од џакова, али шофер не може да крене камион без бензина нити ложач да ложи котлове без угља. У овом другом случају, оскудица у материјалу или, још горе, задоцњење у снабдевању, не само да не доноси користи .него изазива и стварне губитке, пошто ее режијска радна снага плаћа и онда када није продуктивна. Да би се обзебедило од оне прве претпоставке организован је Економат у ■ саставу Привредно-финансијског одељења, који треба да концентрише све набавке и да, испуњу-

јући законске прописе, економично спроводи набавке, а да би се доскочило другом недостатку, у више махова је истицана жеља, а у 1929 год. и покушано је да се установи један Централни магацин. Међутим спровођење набавки за подмирење разноврсних потреба врло је сложен проблем с обзиром на разноврсност артикала који се набављају, и његова се сложеност повећава услед разних застарелих законских прописа. који се на процедуру набавки примењују. Због тога ово питање тражи рационално решење које има за циљ: да појефтини набавке и убрза односно олакша снабдевање матернјалом и сретствима за рад општинских установа. Данас оно није на задовољавајући начин решено, што најбоље показују цене које Општина добнја кад тражи понуде. Мада сматрам да се концентрацијом свих набавки у једном Економату треба да постигне појефтињавање истих, уверен сам да данашњи Економат овакав какав је, само поскупљује снабдевање, јер он извршујући законске прописе у ствари је само посредник између Одељења и лифераната и то посредник који успорава посао уносећи у иначе гломазну процедуру типично бирократско деловање. Понуђачи калкулишу сваку процедуру и оптерећују цене са по неколико процената више, ако имају да чекају на доношење одлуке, која се у Економату увек спорије доноси него у заинтересованом одељењу. Поред овога особље мора да је толико стручно да иницијативу за координирање набавки само даје, и неосновано је, да је хемијско - технолошки лабораторијум, који би требао да је десна рука Економату, у саставу Дирекције за социјално и здравствено старање. Економно одељење није на овом пољу показало никакав ефекат, јер за толико времена није још успело да пропише ни један општи условник за лицитације и набавке већ свако одељење кад спроводи лицитације преко Економата, саставља и опште и техничке услове, а камо ли да се покушало унифицирање набавки. Ипак ово није разлог за укидање Економата, јер се принцип куповине на веће количине поклапа са принципом јефтиније набавке. Али да би се до овог последњег до-