Opštinske novine

С. С. Аћимовић •

Општина и социјална политика — : Наставак — ,

II. Међународни Биро Рада, пре неколико година, проучавајући питање незапослености, њене узроке 'и последице, издао је три књиге под насловом „Анкета о производњи". У њима Међународни Биро Рада подвлачи, да је после светскога рата производња у индустрији и у свима гранама привреде као и на пољу трговине узела огромне размере, јер се на пијацама осећала тенденција у све већим потребама добара и робе, тако да је тражња далеко превазилазила понуду. Тај ретко погодан моменат у историји трговине конституисао је огромну производњу и, упоредо са њом, потребу све веће радне снаге и подигао високо индекс у котирању радне снаге. Било је то време врло доброг просперитета за производњу и време врло погодно за свет кји је 'нудио радну снагу. Логично је да су стручњаци - економичари предвиђали тешке последице такве радне захукталости и узимања толиких размера, немогућих за једно нормално време и предвиђали да ће, кад се пијаца пресити, наступити нагомилавање робе, из дана у дан, све више и више, коју неће више нико тражити, да ће онда наступити обустава производње и као њена последица — беспослица у све већим и већим размерама, која ће претити да узме катастрофални ток. Капитал пласиран у индустрију и друге гране, често у машинерије и друге новитете, лежаће нерентабилан и појављиваће се у очима интересената као мртав капитал. Његова немогућност да се метаморфозира или издвоји утицаће да се јако смањи циркулација новца и осети необична дефлација, наметнута од самога живота. Анкета је утврдила да је просперитет, у главном, са малим изузецима, трајао до месеца јуна 1920 г. Од тада просперитет опада, пролазећи кроз разне коњуктуре дизања и падања, али са јасно одређеном тенденцијом, да се далеко спусти испод нивоа пре овога датума. Са тим срозавањем производње и падом њеног просперитета резултирало је на другој страни стварање све већег кадра беспослености, који је током наредних година бивао све већи и већи. У земљама где су раднички синдикати развијени и легализовани и где постоје од-

личне и савремене институције за социјалнорадничку политику, лако је утврдити број беспослених као и број оних недовољно запослених. Код нас није тај случај. Прво што су раднички синдикати код нас у превирању, разбијени и често одвојени и страни нашим радницима, друго што су инетитуције више јавног карактера, младе и још непопуларне радничким редовима. Уреди за осигурање раденика немају у евиденцији све раденике, прво што је један део самим законом изузет а друго што остали гледају да избегну на све могуће начине својим обавезама према Уреду и тако остану за његов апарат непознати. Отуда је код нас врло тешко утврдити тачан па и приближан број незапослених радника, јер се и то само диференцирање и кристалисање није извршило, као у другим земљама, него имамо велики број полу-радника, који су и радници и сељаци, такозвани „потенцијални радници". То су као што је познато полу-пролетери на селу, са малим комадићем земље, недовољним да исхрани и њега а камо ли његову породицу и, који обрађују, живећи на селу, тај комадић земље, али са стално отвореним очима, има ли где рада и зараде, на било то код имућнијег кељака, где се појављује у улози пољопривредног радника, било то код мајстора у оближњој паланци, где је нека врста 'шегрта, на грађевини, где је нека врста грађевинарског радника, неквалификованог, за најгрубље радничке послове, било у фабрици или руднику, где се појављује као неквалификовани радник. Његова је надница често минимална, толико ниска, да изгледа невероватна и парадоксална и он се нигде не организу.је, остаје испод подруч.ја било синдиката, било Уреда. Он за квалификоване раднике остаје сељак, а за своје сељаке варошки радник. Ми смо сељачка земља и радна снага по натим варошима регрутује се из села. Већина наших мајстора квалификовани радници, нису још изгубили везу са селом, нити је тешко видети и доказати њихово сељачко порекло. А о потенцираним радницима, о такозваним надничарима, не треба ни говорити. Они су тек пре неке године или неког месеца дошли са села. Они раде у граду неко време, па кад беспо-