Opštinske novine

Стр. 732

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

слица почиње да витла они хватају прве возове и враћају се својим домовима. У времену просперитета ти сељаци — аспиранти на рад у градовима (на првом месту Београду као главном гравитационом центру) одлазили су један за другим и нашавши погодан терен они су стално прелазили у варош, прекидајући све везе са селом, и продавали своје бедне имовине, заоставштину очева или дедова. Кад је наступила криза они су остајали први без посла и зараде и немајући повратка у село, полуповарошени, они се примају најтежих и најгорих послова у борби да одрже свој голи живот својих породица. Из малих станова, они су постепено, како је криза беснела све више и више, пре лазили у још мање станове, из периферије бежали у предграђе, а одатле по ћумезима и уџерицама, спајала се породица по породица, да је дошло дотле, да у данашње време, обитавају у Београду у просторијама чудним и несхватљивим и са хигијенског и моралног гледишта за све оне који још имају удобан стан и погодан кров над главом. Та врста радника је најтежа и најактуелнија за социјалну политику Београда, коју би требало да води општинска самоуправа. То је врста специјална и карактеристична за наше градове и ту врсту радника не налазимо у западним индустријским земљама или их сретамо у малом броју. Они су карактерна појава за сељачке земље са тек почетним индустриским животом. Овима је потребна социјална помоћ у неколико облика: у хигијенском побољшању животних прилика, у обитационом погледу, у погледу збрињавања деце и т. д. Квалификованим радницима је пак лакше. Они су и организованиш и нешто збринути, имају и породичних веза у граду, шири круг познанства и пријатељства, и какву-такву запосленост, истина са далеко мањим приходима, али им је ипак живот у нашотребнијем осигуоаниш. ГТа ипак, и њима је неоспорно потребна социјална помоћ. Ми смо у овом нашем излагању површно додирнули постанак и врсту наших радника, јер је то потребно и корисно имати у виду при вођењу једне рационалне социјалне политике, ко.ју мислимо да Београдска општина треба себи да стави у задатак. Наравно да ове групе нису јединствене и истоветне, и ту има разлике, али ми се на томе нећемо задржавати, јер би нас то далеко одвело. У главном, код нас има три врсте радника у граду. Квалификовани радник, неквалификовани кош се стално настанио у граду и к01 - и је прекинуо сву везу са селом одакле 1 *е дошао, и, опет, неквалификовани радник кош није прекинуо везу са селом где му је породица и који се само сезонски бави у вароши, такозвани „1е тоиуетеп1 заЈ?ошег". Прве две групе улазе у главном у сферу социјалног

старања наших градских општина, на првом месту Београдске. Интересантно је овде осврнути се на једну истина непотпуну, али врло карактеристичну статистику. У времену индустријализације једне земље, логично је да се из дана у дан појављује све већи број радника запослених у индустрији. О том прирасту дају податке уреди за осигурање, јер се у земљама обавезног осигурања јасно види из броја осигураних, да ли је запослење повећано или је у опадању. Када је почела ера индустријализације у Чехословачкој, у задњој деценији прошлог столећа, тако од прилике од 1890 године, број осигураних односно запослених лица, повећао се годишње за 5,88%, док је код нас у доба скорашње индустријализације тај проценат износио годишње 9,56% и више. Тај проценат је регрутован из сеоских пролетера, у главном, и он је отпао први, у данима данашње ситуације, јер ти радници нису толико стручни као старији, ако се уопште о некој стоучности може говорити. И та.ј, сада редуцирани проценат, у главном и сачињава ону другу врсту радника, о којој смо напоед говорили и којима је та комунално-социјална помоћ наших великоварошких општина преко потребна. * * * Ми овом приликом, кад смо приступили питању ублажавања у градовима беспослице и беде њом проузроковане, не можемо да пропустимо а да се не осврнемо на извесне констатаци1'е и погледе, кош су констоуисани поиликом последњег интеонапионалног конгреса за 'соишалну политику. Наиме. смањење запослења поо^зоокује извесне реперкуси1'е на пољу гћинзнгиског живота. репепкуси1'е ко1*е су немичовна и узрочна послелица нрчлттпглРипгтрг Тз ттполлрчч на гНин^нгигком гтоллг пглргта се V легћлани?и валуте. ко1*у смо долттпт/лч у гтпрлљрм излзгдн-дг. ко>'а нше нмтттт^ гтп^^го лг> » рттнл кои^хтрнтир поЈавд неминпччч и засновдна егчигтрнтти^ом самог см ° н ^ рн , ч пдгта и тто^ла. РрчолуттиЈа. дон^та тплт ппнттиком на толто конгорсу. бави се поо\гттдр^и,р\т нрз°поглрногти и поедлдже ин"^ мрп\г ркономст^р ппипочр. н^ооттито тттто г^оптп 'ом и тттто с0тти151лни10м стдбттличчтти1"ом ттенд Р рзпл \; тти 1' л ?е на та5 начин а^ттрптирала и нчтттла лопипних тдч^к^ са гледиттттем мр^унопотнр конгКрпрнтти1р V. Ђенови. ко?а 1*е к^о итто те по^н^то. ппо^чавдта и ппоблрм економ<"ке оекочсто\чати1*е и обнове Евоопе. У мргчпгт и опоавддност оваквчх меоа. ми одом ттоиликом нрћрмо иоттиоивати. !ео би ннс то одвело на тепен ко'им 'се овом поиликом не ичтеоесу1*емо 1'ео ни1'е поеимет наших излаган-,а у овоме чланку. али хоћемо ла подвучемо да смо присталице тих мера и да мисли-