Opštinske novine

4

Слободан Ж. Видаковић, шеф одељ. за штампу, туризам и пропаганду Општине града Београда

Резултати петнаестогодишње комуналне делахиосхи Беогр^дске општине — Неколико статистичких прилога 1919—1933 I Ниједна престоница света није доживела такав преображај и напредак као што је доживео Београд у току једне и по деценије. Од мале, предратне вароши, срдачне, полуромантичне, али и полуоријенталског типа, постаје Београд, после Великог рата, за деценију и по, балканска метропола, град европског стила, чији нас џиновски темпо развића потсећа на американске легенде. Петнаестогодишњица... Не може се писати о полету Београда за ових 15 година, од ослобођења до данас а да се не заоре дубоко у целокупну акцију Београдске општине за то време. И обратно. Развитак Београдске општине и њене комуналне акције везан је нераздвојним везама за полет Београда. Они су такорећи органски срасли, да се ни о једној делатности не може одвојено писати, ни одвојено говорити, без везе са оном другом. У снажном полету комуналне акције Београдске општине, виде се, као у огледалу, џиновски кораци новог Београда на прагу његовог урбанистичког напретка. За будућег историчара Југословенског Београда биће једно велико задовољство, да се унесе у ова снажна прегнућа, постигнута за деценију и по, која непосвећенима изгледају на срећан сан једнога народа који је заспао у малој и романтичној паланци а пробудио се у једном велеграду европских размера. Да би обележили данашњи дан, дан петнаестогодишњице поратне комуналне Политике Београда, ми ћемо у овоме кратком али к^рактеристичном изводу статистичких прилога о резултатима свеукупне комуналне акције бацити неколико ретроспективних погледа на рад Београдске општине од ослобођења до данас, и колико год то буде могуће нећемо заилазити у детаље привредноекономскога, социјалнога и урбанистичкога развитка самога града, и ако знамо да је такав рад једностран и непотпун. Али сав тај детаљан историјат поратне делатности Београдске општине може се једино пружити у једној специјалној едицији, довољно обил-

ној да може да детаљно региструје свестрану поратну комуналну делатност Општине града Београда. Овога пута ми желимо да само подвучемо у општим линијама 15-годишњицу овога плодоносног периода у комуналној политици Београда. * Значај комуналне статистике Прикупљајући и сређујући податке за овај напис ми смо, као и у пуно ранијих сличних момената, наилазили на непремостиве препреке због немања статистичких података. Оно што смо имали из ранијег личног прикупљања, и о«о што се захваљујући данашњим шефовима дирекција и отсека О. г. Б. у последњем момеиту могло спасти и прикупити — даје ипак донекле слику те гигантске комуналне делатности, али ни издалека све то није довољно за једну историографску едицију о поратној комуналној делатности Београда. Без тачне, детаљне и разноструке стастистике, разрађене толико, колико има и сам живот друштвене заједнице својих посебних манифестација, не може се конструисати ни једна. позитивна чињеница, ни тврдити ни један ,,комунално-социјалан факат" без ризика да Се не улети у област претпоставки! Нажалост, ми уопште са статистиком стојимо најгоре, како државном, тако и са комуналном. Још у почетку нашег самосталног живота, статистика није узета ни довољно озбиљно, ни организована довољно рационално. Па и дан-дањи девет десетина њеног прибирања остало је на сеоским деловођама, нестручним за тај рад, неспособним већим делом да се уздигну до високог схватања њене социјалне улоге, и најзад, преоптерећених толико да им за статистику није остало ни довољно физичке снаге, ни довољно духовне љубави! По градовима, нарочито „пречанским" било је нешто боље. Но тај рад и ако у основи бољи, утицао је више на локалну статистику него на државну. Статистички подаци за централу остали су и даље исто тако једнострани, штури, недовољни и често контрадикторни,