Opštinske novine

Општинска штедионица и Заложни завод града Веограда®

На основу чл. 45 Правила, Управии одбор Општинске штедионице и Заложног завода града Београда поднео је Суду и Одбору Општине града Београда закључне рачуне, заједно са извештајем о раду Општинске штедионице у прошлој 1933 години. Одбор Београдске општине, на седници својој од 26 јануара 1933 г., одобрио је закључне рачуне Штедионице за 1932 год., као и извештај Управног и Надзорног одбора о раду Штедионице у току 1932 г., и дао Управном и Надзорном одбору разрешницу за рад и рачуне у 1932 г. Ову одлуку одборску одобрио је Г. Министар унутрашњих послова, решењем својим од 4 фебруара 1933 г., IV бр. 236. За претседника Управног одбора Општинске штедионице именован је, актом Општине града Београда Обр. 22402 од 7 новембра 1933 год., г. Васа Лазаревић, I ппретседник Београдске општине. „Ми смо у нашем извештају за 1932 годину изнели све тешкоће и незгоде с којима су имале да се боре све оне установе, које се баве прикупљањем штедње на штедне књижице или на који други начин. Цела 1933-ћа година протекла је у борби с тим незгодама и ми с правом можемо рећи, да су најтежи дани данас већ прешли и да је идеја о штедњи већ победила један велики део тешкоћа, које су јој стајале на путу. Рад наше Штедионице у том времену кретао се у главном у три правца. На првом меету њена главна брига била је у томе, да обезбеди сигурност свих уложених сума код ње. У томе послу Штедионица је потпуно успела, као што се то из биланса и службених статистичких података види. Рад на овоме послу био је у толико више отежан, што Штедионица, ни једног момента, није смела остати на ликвидирању само старих својих потраживања и постепено свести цео свој рад на ликвидацију, него је морала за цело време и активно радити и давати зајмове и онда, кад је код већег дела новчаних установа било обустављено свако давање нових зајмова. Поред сигурности уложених сума на штедњу, Штедионица је морала строго водити рачуна о ликвидности улога на штедњу и бити спремна да увек и у свако доба буде готова, на сваку тражњу улагача одговорити исплатом тражених сума на своме шалтеру.

* Овај напис је информативни извод из „Извештаја за 1933 годину Општинске штедионице и Заложног завода града Београда".

Због тога Шгедионица је морала држати велике готовине у својим касама и ограничити давање зајмова на меру која неће ићи на штету ликвидитета. Велике неупослене суме биле су велики терет за Штедионицу, јер је она, с једне стране, плаћала интерес на примљени новац, а, с друге стране, морала држати велике количине неупосленог новца без икаквог или са веома малим приносом. Из истог разлога Штедионица није смела ући у примање великих улога на штедњу, и морала се ограничити на мање улоге, а нарочито није смела примати улоге, - који нису били доношени у Штедионицу ради пласирања, него само ради привременог краткорочног чувања. Захваљујући Народнј банци Штедионица је могла на један део свога неупосленог новца вући известан принос купујући благајничке записе Банчине и на тај начин колико толико надокнадити губитак на камати који је имала, држећи велике неупослене готовине ради осигурања ликвидитета. У првој половини године тај принос на боновима био је добар, али у другој тај принос био је и сувише мали. Поставља се питање, у интересу саме штедње, како ће се апсолутно ликвидно моћи упослити, под повољним приносом, све оне суме, које свака штедионица мора и треба да има у готову, да би обавези враћања улога могла увек и у свако доба одговорити, јер се само враћањем улога на сваку тражњу може стећи и осигурати поверење штедиша у штедионице и подићи дух штедње код целог народа. Дух штедње мора се стварати и неговати. Општинска штедионица је и у прошлој години, као и дотле увек, радила живом речју, штампом, летцима и пропагандним саставима на неговању и подизању тога духа. Тај посао је био веома тежак услед тешких економских прилика, које још увек владају целим светом па и нашом земљом. У неговању и подизању духа штедње велике је потпоре имала Штедионица у изјавама г. Претседника Министарског савета и г. Министра финансија, да је питање стабилности вредности динара ван сваке дискусије. Ипак, и поред свега овога и поред свих сигурности и ликвидности које Општинска штедионица пружа својим улагачима, штедња у прошлој години није у потпуности за-