Opštinske novine

Стр. 300 ' школском децом по основним школама почетком 1930 године. Организација је спроведена кроз све београдске основне школе, изузев оне на Западном Врачару, где је ова организација изведена од стране Поштанске штедионице. Број ђака штедиша пење се сваке године, али, и поред овог пораста у броју штедиша, нада у очи да су 1932, а нарочито 1933 године, полагања улога знатно подбацила, како у бројном тако и у вредносном износу, док су, напротив, подизања уложених сума за последње две године, особито у прошлој години, далеко надмашила претходне године, и бројно и по вредности, а и појединачно подигнуте суме све су веће. Овде морамо нагласити, да је Штедионица, у свакој прилици, где је то било оправдано, враћала родитељима уложени детињи новац, ма да је улог, по овој омладинској штедњи, везан за 10 година. Као најчешћи случај за подизање новца са ђачких књижица, навођен је: немаштина, беспослица, болест у кући, оскудица у оделу, обући, огреву и др. Родитељи би требали да схвате, да је ово новац

Детаљи за техничко спровођење штедње по гимназијама мораће се утврдити споразумно са директорима гимназија, што се може очекивати у 1934 г., тако да са новом школском годином отпочне редовна омладинска штедња и по средњим школама. И прошле године, као и у 1932 г., Штедионица је била сазвала конференцију у Општини на дан 26 октобра 1933 г., на коју су позвани сви управитељи и надзорници основних школа у Београду, директори гимназија, иретставници Министарства просвете, финансија и други, у жељи да их обавести и упозна с радом на пропаганди штедње и да чује њихова мишљења и гледишта. По одобрењу и препоруци г. Министра просвете одржана су 31 октобра 1933 године, на дан Међународног дана штедње, предавања по свим школама (основним и гимназијама) ђацима и родитељима на родитељским већима о штедњи. Овом приликом Штедионица сматра за своју дужност да ода захвалност г. Министру

'-Ј!Х'Ј.. БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ њихове деце, намењен њима када одрасту, а не за одело и друго, и да деца, штедећи за 10 година, навикну на врлину штедње, како би, доцније, били спремнији за живот. За потребе у оделу, обући, ђачким књигама и за случај болести и др. морали би родитељи да нарочито штеде и, у том случају, улози њихове деце не би били подизани. Између других узрока, који су утицали на слабије улагање и на јаче подизање новца по омладинској штедњи, од којих један треба тражити у данашњој општој кризи, свакако да је сметало, што је организација била ограничена само на основне школе, те свршени ђаци основних школа, преласком у гимназије, нису могли на лак начин да продуже штедњу, већ су морали своје уштеђевине да доносе у Штедионицу. Потребно је стога извести организацију омладинске штедње и по гимназијама, која не може бити иста као у основним школама, пошто је у гимназијама настава везана за већи број наставника у једном разреду и разредни ■старешина није у додиру са децом у оној мери, као учитељи по основним школама. просвете и његовим органима на помоћи, која је у свакој прилици указивана од њихове стране за постигнуће што већег успеха у ширењу штедње код наше омладине. Учитељима и управитељима основних школа, који су главни сарадници и помоћници Штедионице у раду на спровођењу и извођењу штедње по основним школама, Управа Штедионице и овога пута дугује нарочито признање. Потребно је подвући, да Штедионицу у целом послу на организацији, спровођењу и прикупљању улога од омладине — ђака по школама што је све скопчано са издатцима, не руководе никакви материјални интереси, већ једино васпитавање и навикавање нашег света, првенствено омладине, да научи да штеди, јер, по мудрим речима Њ. В. Краља: ,,Штедња је основ среће сваке породице и државе и њихове економске слободе и самосталности." У току 1933 год. прикупљено је дечијих уштеда за дин. 613.912.65, а исплаћено — враћено укупно дин. 249.352.45.

Преглед кретања улога омладинске штедње по годинама

У годмни

Бр. ђака

Бр. улагача

Бр. промена

Д и н

а р а

Стање на крају године са каматом

уложено

исплаћено

1930

12.289

9.805

57.756

1,193.454 05

20.880.45

1,194.155.59

1931

14.422

11.637

37.243

1,186.094.85

74.039.20

2,410.708.06

1932

13.777

13.817

18.858

790.700.70

198.700.20

3 161.076.01

1933

17.599

14.437

15.884

613.912.65

249.352.45

3,722.708.30