Opštinske novine

Стр. 302

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

(личан кредит) и 9 комада у. износу динара 283.900.— (са интабулацијом). Укупно 106 комада меница у вредности дин. 563.150.—, узете су као сигурне, с обзиром на потписнике и добивена обезбеђења. На дан 31 децембра 1933 год. било је есконтованих меница 1.616 комада у укупном износу дин. 7,542.740.—, од којих је 153 комада меница обезбеђено хипотеком за износ од дин. 3,886.600.—, а остале су зајмови на личан кредит са најмање три потписа. У статистичким податцима, који иду уз службени извештај, могу се видети кретања, како у погледу давања нових зајмова, тако и у погледу наплате и неплаћања истих. Зајмови по текућим рачунима. Давање кредита по овој врсти зајмова престало је у 1932 години, пошто исто није у складу са новим Правилима. Од старих зајмова, који никад нису били бројни, остао је још само један зајам, али и он треба да буде угашен у овој години. Заложни послови У прошлој 1933 год. продужен је рад са истим врстама заложних послова: на ломбард, на драгоцености и на ручну залогу (ствари). С обзиром на повољније прилике, Штедионица је оно ограничење из 1932 године, да се једном лицу не може дати већи зајам од 5.000.— дин., проширила и, од маја 1933 године, отпочето је давање зајмова до 10.000.— динара. Ово решење, у колико се односи на давање зајмова на драгоцености и на хартије од вредности, измењено је у августу пр. године, када је Штедионица већ располагала знатном готовином, и од тада се дају ови зајмови, истина изузетно, до динара 25.000.— једном лицу. Ломбард је обављен једино на државне хартије од вредности и то, као и раније, највише на обвезнице 2Ц? % ренте ратне штете, на које су давани зајмови по 100.— динара, а доцније, са побољшањем њиховог курса, по 120.— дин. од комада. Поред повољних услова, у погледу камате, ова врста заложних послова не показује већи напредак, а то свакако стога, што је мали сопственик отуђио ове хартије, у времену њиховог наглог пада. Искуство раније стечено, налагало је највећу обазривост при раду са хартијама, Од раније заложених хартија државних обвезница или приватних установа, у времену када је њихов курс био нешто бољи, остало је нерегулисано 104 залоге у 1933 год. и њих је требало ликвидирати. Сопственици ових залога, V колико су они били познати, позивани су да регулишу своја дуговања, па када то није помогло, морало се приступити продаји заложених хартија преко берзе. Продаја је вршена у два маха и све те заложене хартије,

на којима је изгубљено укупно 71.840.50.динара, Штедионица је била купила за свој рачун, рачунајући на побољшање њиховог курса, што се доцније и потврдило. Радећи овако, Штедионица је, приликом продаје при крају 1933 год. свих тих заложених хартија, које је била купила у 1932 и 1933 години, постигла леп успех и у неколико умањила губитак који је имала на заложеним хартијама у 1932 и 1933 години. На овај начин Штедионица је ликвидирала све оне раније залоге, које су, због пада курса, остале биле непокривене, тако да се може рећи да је сада цела сума, дана на залогу хартија од вредности, потпуно покривена. Стање ових зајмова износило је на дан 31 децембра 1933 год. дин. 1,852.806.— по 1.069 залога. Зајмови на драгоцености показују у 1933 г. знатно повећање, које је могло бити још боље, да није тако велики број установа, које раде ову врсту послова, под много тежим условима за залагаче, али које дају зајмове до максимума процењене вредности. Организација ове врсте зајмова искључује сваку штету по Штедионицу, и стога на јавним иродајама, које су обављане у 1933 год. због нерегулисања о роковима (било је 4 продаје, за наплату нашег потраживања од дин. 58.160.— по 184 залоге) Штедионица није имала губитка. У 1933 год. издано је на име зајмова укупно дин. 1,608.110.—, по 2.523 залоге. Највећа сума једног зајма износила је дин. 21.000.—, а најмања дин. 20.—. Стање ових зајмова износило је на дан 31 децембра 1933 год. 2.109 залога за дин. 1,428.785.—. Ручна залога (на ствари), залагаоница. Ова врста послова иоказује леп напредак и она се стално повећава. Једина сметња потпуном развијању ове врсте залога јесте оскудица у локалу. Садашње просторије, које су потпуно искоришћене, недовољне су и ускоро неће моћи више да послуже своме циљу. Док се не реши питање изградње сопствене згране, у којој ће бити предвиђено све што треба за ову врсту послова, мораће се или ограничити даље давање зајмова или узети под закуп нека подесна зграда у близини садашње зграде. Закон о радњама даје првенство општинским штедионицама за ову врсту послова и наша Штедионица ће, ако не одмах, али кроз неколико година, бити приморана да прими на себе сав рад са ручном залогом и отвори своје залагаонице по крајевима Београда. Од овога посла штедионице немају готово никакве користи, јер камата не сме бити велика, пошто је то у ствари помагање сиротнијег грађанства, а режија је скупа. Без об-