Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 319

нашем друштву сматра да је социјално питање само питање доброчинства нрема сиромасима. Социјални рад је много шири него каритативан рад. Социјалан рад је рад на целокупном подизању уређења човечјег друштва. Виртуелан идеал социјалног рада је такво уређење друштва, где не би било ни неправде, ни глади, ни искоришћавања, ни незбринуте деце. Док свега тога има, каритативан рад је један од важних саставних делова социјалног рада. А пошто човек, због неусавршености свога интелекта и свога карактера, не може да постигне свој виртуелан идеал социјалног уређења, каритас ће остати увек важан и потребан саставни део рада на социјалном по-

љу. Што буде боље уређење друштва, толико мање поље рада ће имати каритас. Што мање се друштво приближава своме идеалу савршене социјалне организације, толико више посла ће имати каритае. Каригас је осушила многе горке сузе, излечила је многе болеснике, спасла је животе многобројној напуштеној деци, извела је на пут велики број залуталих дечака и девојчица. Каритас религијозних установа, каритас плембнитих појединаца и каритас приватних удружења афирмирала се је у друштву својим успешним радом. Да су оне особине човечје душе, које дају потстрека за каритатива|н рад, у јачој мери заступане у душама појединаца и да појединаца са таквим особинама има у већем броју, каритас би била у стању да излечи све ране које задаје тежак живот појеДинцу, каритас би извела на пут и у здрав живот сву сирочад и сву залуталу и сву болесну и болешљиву децу.

Када бн сви родитељи без изузетка имали према својој деци истинску, пуну и праву родитељску љубав, појам родитељске дужности у човечанству уопште не би постојао, јер би био излишан, неразумљив. — Када би каритас била у човечанству толико јака колико је велика невоља незбринуте деце, када би каритас била у човечјем друштву толико густо сејана колико има сирочади и недовољно збринуте деце: онда се у проблемима културног човечанства никада не би појавило питање: које дужности има друштво према детету. Има ли друштво уопште дужности према детету? — Да не лутамо надалеко, тражећи одговора, задубимо се само у душу човечју.

Неки тајни глас у нама, не знамо одакле долази, често га називамо глас савести, одговори нам одмах, без икаквог размишљања и без тражења ма каквих разлога: има дужности. Али глас савести појединог човечјег бића је, можда, меродаван само за њега, а на погрешном је, можда, путу када је у питању друштво. Иако је глас савести непоквареног појединца и у личним и друштвеним питањима најбољи путоказ, ипак питајмо и друштвене јединице. Породица, најмања друштвена ћелија, која има жељу да се очува кроз више генерација, осећа веома интензивно дужности према својој деци. Све географско-политичке организације човечјег друштва, државе, које су имале истинску вољу и здраву снагу за живот, доказале су, у своме законодавству и својој организацији да осећају велике дужности према деци. Законодавство је било, можда, неусавршено, организација помоћи деци недовољна,

Терасе у Београдском обданишту за одојчад и малу децу