Opštinske novine

Стр. 320

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

али осећај дужности је био увек ту и покушаји воље да томе осећају удовоље су доказ да је осећај постојао. Питање доброг људског подмлатка сматрало се, а у новије време све више се сматра као важно државно питање.

Саветовалиште за колонијску децу у селу Милошевцу

Народи, велике језиковно-етничке јединице човечјег друштва, чим се појави опасност разнародовања, у националној борби најпре помишљају на своју децу и организују од-

Из Диспансера универзитетске дечје клинике

бранбене мере. Старање за бројни, чврст и добро васпитан народни подмладак сматра се данас, у доба национализма, -најеминентнија национална дужност.

И где год се на нашој планети појављује свест друштвене заједнице, без обзира на државне и националне границе, било да се ограничава само на поједине делове или поједине слојеве државе или народа, било да се шири преко граница многих држава или народа, било да се таква друштвена свест појављује као племенска, регијонална или класна, било да се појављује као расна или свечовечанска тенденција: увек се у низу питања такве групе друштва, у низу његових животних проблема, појављује и дечје питање као проблем друштвене, социјалне дужности. И савест појединца, и савест породице, и савест државе, и савест народа, и савест ма какве формације човечјег друштва, која је свесна себе и жели да се одржи у животу: и индивидуална и колективна савест каже нам да друштво има дужности према детету. Дужности организованог друштва према детету су много обимније но што их може решавати каритас. Не спада у те дужности само помоћ оној деци коју је задесила невоља и помоћ деци којој родитељи не могу или не умеју пружати све оно што треба: у те дужности спада, пре свега, таква организација друштва (породице и општине, просвете и здравства, рада и зараде итд. итд.), да је бројно довољан, здрав, добро васпитан и морално јак подмладак обезбеђен. Дакако спада у дужноети друштаа и ове оно што би каритас у теорији могла да сврши а због своје слабе развијености не може. Друштвена савест осећа, да друштвени подмладак не може и не сме остати зависан само од добре воље каритативно настројених појединаца и удружења. Рђаво би прошла деца у породици где би их родитељи неговали, чували и васпитали само по дужности, па макар био осећај дужности још два пута толико развијен. Тек родитељска љубав даје осећају дужности онај полет који је ' потребан да мајка издржи у свим аним тешким данима и ноћима када дете тражи сву њену пожртвованост па да се одржи живо и здраво подигне. Како ће тек проћи дете без родбине које зависи само од осећаја дужности неке шире друштвене јединице?! Заиста, нација или држава, која би базирала дечју заштиту једино на дужности, ускоро би остала без подмлатка. Ни добра нега, ни добра храна, ни добро васпитање не може се детету дати под нагајком дужности, бирократски, са строгим поштовањем службених прописа и уредовних часова. Рад по дужности, без љубави, ни у јавној дечјој заштити не може дати добре резултате. Срећом природа, када је жени усадила у срце семе материнске љубави, није одредила да из тог семена може порасти биљка и цвет љубави само за дете које ће се родити из њеног тела. Жена је од природе примила способност да може постати пожртвована мајка сваком детету са којим дуже живи у зајед-