Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 321

ници. Та способност жене омогућава друштвеној заједннци да своје дужности може да у нотпуности испуњава. Код жене као стручне раднице у установама дечје заштите, као неговатељице деце, као сестре-нудиље, као забавиље, као васпитачице, код жене као хранитељице деце смештене у туђој породици, убр-

зо се развије каритас према свој повереној јој деци, а када је дуже са дететом, у њој се развије и права индивидуална материнска љубав. И то је највећа срећа. Јер без тога ни народ, ни држава, ни општина, па ни једно приватно удружење у својим настојањима на пољу заштите деце не би могло имати правог успеха. У породици има родитељске љубави и родитељских дужности и на мушкој и на женској страни. Али је природа мајци дала јачу љубав, а оцу је и природа и организована друштвена заједница дала одговорније дужности. И у јавној друштвеној заштити деце је мушки елеменат главни носилац дужности, док жени у првом реду припада у део каритас. Али како у породици нема среће и доброг васпитања за децу ако влада дисхармонија између оца и мајке, тако и у јавној заштити неће бити успеха, ако мушки и женски еле-

мент не сарађује у најинтимнијој колаборацији, јер су и ту, као и у породици, задаци толико испреплетани, да се тачне границе не могу поставити. Исто важи и за односе добровољне приватне заштите деце, у чији домен спада каритас, према облигатној јавној заШтити (државној, самоуправној, општинској), која је базирана на основној социјалној дужности. Оне се међусобно допуњавају и могу рачунати на добар успех само онда, када иду раме уз раме у пуној сарадњи и хармоничном споразуму .