Opštinske novine

Стр. 332

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

која обећава да ће у будућности дат« способне радне и социјално васпитане грађане и добре бранитеље човечанских слобода. Та омладина мора доћи испред оне деце са дефектима, умним и телесним. И милосрђе дру штвено и појединаца, иако је већим делом осећање, не треба да нос« чисто инсгиктивни, нагонски карактер, већ и њиме треба да управља смисао и логика, треба да носи конструктиван карактер. Родитељоки нагон « осећања, да т.реба да одрже све своје потомке без обзира на њихову вредност и употребљивост, пренео се слепо и на заједницу, друштво, државу, иако се интереси друштвене заједнице баш у томе проблему јако разилазе са интересима и осећањима родитеља. Целоме се друштву данас налаже да врши социјалну предохрану т.ј. да све треба да уради, да се спречи појава деце на свет и у свету са дефектима умним, телеоним и моралним. Здравим и способним помоћи свима срествима, па и исхраном, да се одрже, напредују и постаму корисни чланови друштва. Пре и изнад свега помагати здраве и регендативно снажне јединке националног подмлатка! * * * У том погледу ми видимо у нашем јавном животу сјајан пример основан на приватној иницијативи, видимо покрет за допуну исхране школске деце у облику школских кухиња. Подмладак Црвенога крста Краљевине Југославије узео је на себе да организује на лицу места тај посао, а његов Централни одбор управља целим покретом, који је и досада дао већ добре резултате, а желети је да у будуће буду још и бољи. У 1928/29 школској години било је 517 основних школа, које су имале своју школску кухињу, која је била у вези са Средишним одбором Подмлатка Црвеног крста. Прехрањено је 23.626 ђака, просечно издато 1.532 дин. на школску кухињу а 33,50 дин. на ђака. Сам Главни одбор Подмлатка издао је у тој години 770.000 дин. од којих је 700.000 дин. добио од Главног одбора Црвеног крста а 70.000 дин. сакупљено је раније у фонду школских кухиња. Школски одбори Подмлатка Црвеног крста прикупили су и послали у намирницама и новцу преко 3,000.000 дин. Министарство народног здравља издало је 1,000.000 дин. преко својих социјалних друштвених установа, преко хигијенских завода, Домова здравља итд. Сем тога су оснивању и раду школских кухиња много допринела и хумана и културна друштва, међу којима су и обласни одбори Црвеног крста, а на првом месту Њ. В. Краљица Марија, која издржава цео низ Својих трпеза за исхрану школске сиро-

машне деце, већином деце неупослених радника и ратних инвалида. Новим законима о народним школама извршен је известан преокрет у нашем јавном животу, нарочито на селу, као што су постављене нове широке основе за просвећивање, не само деце већ и одраслих. Тим законом стављено је у дужност школским општинама у глави III § 23 т. 5: да се старају по могућности за школске кухиње, као и за обданишта за децу. У глави IV истог закона а у § 52 предвиђено је, да уза сваку сеоску народну школу, мора бити школски врт. Штета је велика шго се није донела одредба да се школски вртови морају подизати и у градовима, где год је могућно, нарочито код нових школа. Ми видимо једну жалосну појаву у Београду, да нема вртова ни код оних народних школа, где има простора за то. Иако и код нас бесни привредна криза, опет је рад на школским кухињама отишао даље у шири|ну иако не у висину, као што се из извештаја о раду последње 1932-1933 године најбоље види: Према примљеним на крају године извештајима у школ. години 1932/33 радило је 694 кухиња Подмлатка Црвенога крста у разним крајевима наше државе. Од ових кухиња 494 само су обновиле свој рад, а 200 њих било је ново основаних. У кухињама се прехрањивало 40.355 деце. По бановинама је радило кухиња:

Вардарска 79 Врбаска 31 Дравска 32 Дринска 93 Дунавска 33 Зетска 90 Моравска 72 Приморска 148 Савска 106 Управа града Београда 10_

694 Иако помоћ Главног одбора Подмлатка и осталих Одбора »ије била тако обилата као ранијих година у доба јачег благостања и привредног просперитета, као н. пр. у години 1928/29, ипак показује да је покрет за помагање школске деце у облику школских кухиња ухватио дубл^ег корена у свима крајевима наше велике државе. Желети је само да се Главном одбору Подмлатка пружи већа помоћ као средишном органу, за ту тако социјалну, васнитну и здравствену установу у области наше дечје заштите. Подизати школске кухиње данас значи штедети у будућности на подизању болница и изолационих азила за туберкулозне и болесне чланове наше друштвене заједнице.