Opštinske novine

Стр. 364

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Соколство исто тако васпитава децу за послушност и дисциплину, за подвргавање своје личности општим циљевима, за националне и словенске идеале. Чисти национализам тражи потпуно и предано служење својим сународницима, својој нацији и својој држави, тражи велике жртве самопрегорења и самозатаје, па је према томе и то пут којим стреми човечји дух вишем животу и као такав је етичан. Има и других дечјих и омладинских организација у Београду и нашој држави где се млади људи и будући грађани удружују у циљу успешнијег етичког васпитања. Али она су куд и камо бројнија на страни. Таква су друштва школске задруге у Француској, удружења добре воље и друга разна удружења, којима је више или мање у програму етичко уздизање детета. Дечје групе треба стварати већ од ране младости, а удружења су најпотребнија младежи од 14—20 година, доба на име у коме се формира карактер, развија машта и осећања, доба када се почиње осећати јачина и способност, када се радо критикује а нерадо покорава. У то доба омладина се уводи у стварни живот, почима да појима наше обичаје и да се привикава на форме опхођења са људима. Ж. Ж. Русо у своме „Емилу" предвиђа да се он од 15 година почиње морално и друштвено васпитати, пошто је дотле стекао елементарна знања о животу и природи. Не треба губити из вида да за морално васпитање и за вођење омладинских организација приватне или комуналне иницијативе морамо имати искусних стручњака, који ће омладину са љубави и вештином водити. Од колике је важности за стварање свесних и корисних грађана васпитање деце и омладине у организованим заједницама, види се по томе што неки педагози захтевају да се и школе организују као животне заједнице (1,ећеп5&ететбсћа1Ч85сћи1еп, 1лГе соттипИу бсћоо1б) или као општиве (Зсћоо1 соттипИу) или као државе (бсћоо1 зИу бу81ет). Свакако да ће се и будућа школа и будућа општИна и држава све више занимати

дечјим етичким склоностима и начином њиховог васпитања. Док то не буде, треба појединци и градска приватна друштва, која се баве заштитом деце, да питање моралне заштите имају увек у виду. Таквим радом они ће своје питомце учинити корисним грађанима, а показаће уједно пут којим треба да иду сви они којима је дужност да се брину о деци и омладини. Ако тако будемо радили неће нам требати заводи за моралну поправку деце, домови за малолетнике у које долазе они који су због занемареног васпитања пошли странпутицом, те се за њих морају употребити нарочити методи да се преваспитају и да постану корисни чланови друштва. Васпитањем се могу деца оплеменити, њихови ' инстикти могу се повести добрим путем, али има деце која носе у себи клице неморала, а те клице се у првој прилици развију и доведу дете у сукоб са друштвом и његовим законима. То су деца са моралним дефектима која носе тешко наслеђе од својих родитеља. Спречнти зачеће такве деце значи заштнтити их од незаслужених мука и болова, а друштво од једног тешког терета и једне сталне претеће опасности. Дође ли дете на свет здраво и са лепим моралним диспозицијама, онда је највећи народни губитак ако услед занемареног васпитања та преимућства остану неразвијена и ако се дозволи да коров буја и да преузме маха у његовој души. Прирођени нижи инстикти у сваком се детету развијају и изопачавају ако се систематским васпитањем они не сублимишу и ако се племенита осећања не усаде у њихова млада срца. Пример је нарочито у етичком васпитању најбољи учитељ. Од деце се мора удаљити све оно што их може да саблазни, а то је код градске деце у првом реду лоше друштво, затим порнографска литература и у последње време сензационални филмови. Место штетних импресија, које лоша околина даје детету, треба му створити васпитну средину која ће свим средствима утицати на стварање и развијање светлих етичких карактера, који су нашем народу и човечанству данас најпотребнији.