Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 363

свуда где деца живе у заједници. Заједничким и складним певањем и музиком уопште оплемењује се дечји дух, а поред тога деца проводе време у добром расположењу које је „најбоља храна за наше живце." Од великог је васпитног значаја за формирање моралног карактера, за неговање племенитости и ублажавање ниских страсти детета неговање цвећа и гајење домаћих животиња, па ради тога деца треба своје слободно време да проводе у природи и по могућству негујући цвеће и животиње. Још је од веће васпитне важности кад се од тога рада има нека материјална корист, и кад се ти приходи труда и напора дечјих употребе за заједницу, за добротворне сврхе, за помагање оскудних другова и хуманих установа. Наше су школе и друге дечје установе тако уређене да се у њима на.јвише пажње посвећује интелектуалном образовању, затим физичком развијању и здравственом просвећивању, а најмање практично моралном васпитању. У школама се још увек морал учи из књига, уче се многе фразе, поуЧне реченице и поеловице, читају приповетке моралног садржаваја и износе на углед светли карактери из историје, али се мало приступа моралним акцијама саме деце, које најбоље могу да васпитају. „Делање је важније од размишљања; бића делују пре него што могу размишљати" рекао је Гистав Ле Бон. Сви су признати педагози уочили важност дечјег нагона за радиношћу и тај нагон се узима као најважнији фактор за образовање и васпитање омладине. Фребл каже: „Прво и најбитније — пословање јесте делање; дете расте у занимању, стварању послова". Као што је за друго васпитање тако и за морално васпитање активна дејча делатност треба да послужи и моралном васпитању. У последње време у школе се уводе многе дечје, омладинске и ђачке организације, које употпуњују школеко, већином интелектуалистичко, образовање. Некима је од ових дечјих друштава први и главни задатак да упознају своје чланове са извесним моралним нормама и да се они у њима вежбају. Таква је организација Подмлатка Црвенога крста чији је циљ да се деца целога света међусобно упознају, да се удруже под једну заставу, да се узајамно помажу и да се одгајају и васпитају у истим тежњама и заносе истим идеалима, да се уче љубави и поштовању, да развијају међусобну солидарност и братство међу људима целога света и тако припремају светеки мир. Чланови Подмлатка Црвенога крста уче се да се сами брину о своме здрављу, да шире законе школске и друштвене хигијене, да настоје да помогну сваком детету које је у невољи, а у смислу свог гесла „ја служим." Они се вежбају да сваки дан чине по неко добро дело и да осете радост кад учине некоме услугу или кад,

на било који други начин, помогну своме ближњему. Оваквим радом они се вежбају у разним врлинама, у њихова срца усађују се високи идеали Црвенога крста. Поред неговања осећања љубави и братства чланови се упућују и на међународну солидарност на којој ће се нови свет уредити и препородити. Поред организације Подмлатка Црвеног крста и Скаутизам је васпитни систем у коме се деца и омладина навикава на законе друштвеног живота, проводећи време већином у природи и спремајући се корисним радом за добре грађане. У својим четама и стеговима, на излетима и у логорима Скаути се поучавају разним корисним пословањима и стичу добре навике, које им служе за стварање њиховог моралног карактера. У Скаутизму се одржава дисциплина и добровољна послушност, али без штете на развијање иницијативе,

Исхрана деце у Београдским обдаништима

самопоуздања и дечјег поноса. Ред и дисциплина настају као последица задружног живљења, заједничког делања, поделе рада и потребе за свршавањем извесних задатака. Скаути су дужни да помажу друговима који су у невољи, али да при том пазе да ниједан дан не пропусте а да не учине које добро дело. Скаутски покрет почео је у Енгелској и спонтано се проширио по целоме свету и сада броји у својим редовима милионе младих људи, који делају по истим методама и васпитају се по систему коме је темеље поставио оснивач Скаутизма Сер Роберт Баден Паул. Самим тим што су Скаути међународна организација, што се чланови разних држава састају на заједничким састанцима званим „џембори", у овој се установи гаје осећања међународне солидарности који је пут за приближавање народа разних раса и религија за међународно споразумевање и сарадњу. Етичком уздизању омладине служе и трезвењачке омладинске организације чији чланови морају да се уздржавају уживања алкохолних пића и тако се опредељују за један нарочити поглед на свет и на трезвен живот.