Opštinske novine

Д-р М. Ђ. Поповић

Развој дечје заштите у ЈугослаеиЈи Кратак историски преглед

Дечја заштита, као део социалног старања, различно се развијала у разним временима и крајевима. О неком систематском социалном старању, не само у старим нашим државама, већ уопште у прошлим вековима, не може се ни говорити. У државама са патријархалним начином живота, а таква је била и наша средњевековна држава, не налазимо ни помена о неком нарочигом старању и заштити деце. То исто важи и за време турске владавине, као и у првим деценијама нове српске државе. Сиротиње и сирочади било је свакако, али је сирочад увек налазила склоништа у задругама које су постојале још дуго и после ослобођења. Тек деобом и распадањем задруга, кад су остале мање породице од неколико чланова, а нарочито после ратова, могло је бити говора о незбринутој сирочади. Наши крајеви који су били под другим управама (Аустријом и Мађарском) у погледу социалне заштите ишли су напоредо са уређењем тих држава. У Србији је прва идеја о спасавању и помагању деце поникла после ратова 1879. У ' књизи Дечји јади д-р Никола Петровић је изнео проблем заштите ратне сирочади и велику важност спасавања деце и за сам живот и напредак друштва и државе. 16 12 1879 основано је у БеограДу Друштво за потпомагање незбринуте и напуштене деце. 20 1 1880 потврђена су правила овог друштва. Прва замисао о заштити деце била је у давању деце појединим породицама. Плаћало се за поједино дете 30 динара месечно. Кад се утврдило, да је то тешко изводљиво, приступило се 1887 подизању нарочитог дома за децу. Д-р Н. Петровић био је за све време па до сво.је смрти претседник и главни руковалац друштва и дома сиротне деце. 1904 основано је Материнско удружење, иницијативом г-ђе д-р Драге Љочић—Милошевић. Оно сад има велики дом у Београду. Дугогодишња претседница и најактивнија сарадница је г-ђа Зорка Влајић. 1894 основано је, иницијативом Светомира Николајевића, друштво „Краљ Дечански - ' за слепу и глувонему децу. И оно има свој велики дом, само у њему нису никад деца била смештена. 1908 основано је иницијативом поч. д-р Ј. Јовановића друштво „Српска Мајка". 1914/15 било је врло активно друштво Ср. Јелене,

основано и вођено од стране г-ђе М. Миловановић и Данице Христић. У Сплиту налази се још од 1704 једно од најстаријих установа „Находиште за ванбрачну децу", а од 1885, завештањем доброгвора де Марши забавиште и обданиште, поред још многих добротворних друштава. У Хрватској је био већи број друштава и установа за децу (Удруга учитељица секција за одојчад). Патронажа и Лига за заштиту деце, Друштво Св. Винка, Земаљско сиротиште (задужбина бана Јелачића), Завод за глуво-нему децу итд. За збрињавање занатског подмлатка установљена су два велика друштва Привредник и Радиша. У Босни су 1866 две Енгелскиње, Мис Макензијева и Мис Ирбијева, основале завод за српску женску сирочад. 1878 ред траписта основао је Сиротиште за децу. Градске општине — вакуфи су обично помагали из својих срестава децу и сиротињу. Највише су радила друштва: Просвјета (основано 1903), Гајрет и Напредак на збрињавању привредног и другог подмлатка, поред још многих других. У Словеначкој од 1908 ред Св. Виценца (Маријаниште) и Св. Ћирил и Метод, као и салезијански ред оснивају заводе за напуштену децу, а д-р Фран Милчински, судија, најзаслужнији је пропагатор и оснивач друштва за заштиту деце. Осим тога основана су и друштва за глуво-нему и слепу децу. Војводина је имала већину завода за децу основаних од власти који су имали, уз сврх\' да помажу децу, и главну сврху да словенску децу помађаре. Посто.јале су и многе чисто српске установе за децу са великим легатима (Трандафил). Прилком боМбардовања Битоља, (1916 и 1917 г.), налазио се у Водену велики број избеглица, а још више избегличке незбринуте и напуштене деце. Поред помагања од стране наших власт-и, организована је и нарочита помоћ тој деци, образовањем једног дечјег логора (логор малих четника-скаута) по систему скаутском, а иницијативом писца ових редова развило се доцније Друштво за заштиту југословенске деце 25 6 1917. Друштво је ускоро имало своје филијале на Крфу и у Женеви (сарадњом г. Ђ. Стајића и г-ђе 3. Влајић). У исто је доба 5егШап Ак1е