Opštinske novine

Стр. 384

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Рипс! из Лондона издржавао је једаи већи број деце у Соровићу на Солунском фронту. У Солуну је основана Школска матица (Хенрих Лилер). Друштво за заштиту југословенске деце збринуло ,је око 500 деце за време од две године. По пробоју фронта у ослобођеној земљи приступило се оснивању нових одбора (у Битољу, Прилепу, Скопљу, Нишу и другим местима). Образовањем Друштва за заштиту југословенске деце, иочиње нова епоха у дечјем питању у нашој држави, специјално Београду. Друштво жели, да се дечје питање постави на модерну основу, и да се стави у дужност друштву н државп, да се стара о сваком детету, у колико год је у питању телесно и морално здравл.е, напредак и образовање. Друштво је за кратко време скупило велике суме новца и велике количине хране и одела, и почело помагати децу у Београду и унутрашњости преко својих пододбора и домова (1919 имало је 24 пододбора и 19 домова). Друштво је настојало да одмах дође у везу са свима страним мисијама за помоћ деци како би олакшало рад. Исте године је основан Међусавезничкп одбор за помоћ деци. Исти одбор настајао је код владе, те је образовано 1919 нарочито Државно одељење за заштиту деце, (поверено д-р М. Ђ. Поповићу да га као први његов начелник организује). Доцније је одељење придато Министарству за социјалну политику, као Одељење за заштиту деце и младежи. После годину дана одељење је успело да преко својих обласних, окружних и месних заштита прикупи податке и указује помоћ, и то деци без родитеља 31.964, без једног родитеља 124.781, ванбрачно.ј деци 18.884, свега 174.729. До краја 1920 основано је 50 државних и 98 приватних установа (домова за децу). Друштво за заштиту југословенске деце, које се доцније спојило са друштвом д-ра Н. Петровића у Друштво за васпитање и заштиту деце, издало је 1921, 1922 и 1923 год., стручно-популарни лист Народнп Подмладак за дечје питање под уредништвом д-ра М. Ђ. Поповића и проф. П. Илића. Уз припомоћ других друштава приређивало је од 1919 сваке године дечје дане и дечје пзложбе са наградама за најбоље однеговану децу. 1920 образован је Народнп одбор за помоћ децп, као средишни и саветодавни орган за везу између Одељења, домаћих и страних друштава —: доцније се он организовао као Одбор за дечје питање. Претставници одбора проф. Шиловић и д-р М. Ђ. Поповић учествовали су на међународним конгресима за заштиту деце у Брислу, Женеви, Бечу и Пешти. За то време у Загребу, под претседништвом проф. д-р Ј. Шиловића, најзаслужнијег сарадника на дечјем питању окупљена сва друштва, за помоћ и заштиту деце у Сре-

дишни одбор Народне заштите, ко.је издаје неколико година часопис Народна Заштита под уредништвом д-р Ђ. Басаричека, а по његовој трагично.ј смрти г. Колина. За време Светског рата установљено је више међународних организација за помоћ деци, наррчито у Америци и Енглеској, поред друштва Црвеног крста, која су такође помагала врло обилно децу. Иницијативом г-ђе Даре Грујић образован је у Америци Фонд американско-српског орфелината на челу са г. РгоИп^ћат-ом који је издржавао један од најбоље уређених деч.јих домова у Каменици, а под управом г-ђе Грујић. Ан1 Рипг! из Лондона дуго је сарађивао и нздржавао више дечјих домова. Ледна од на.јвреднијих сарадница г-ђа На\'ег111<1 нашла је и смрт на раду у Бајиној Башти. Пг. МасГаП управљала је доскора дечјом болницом од 1919 год. V Београду. Америчка мисија под управом Г)г. РШсЈег-а, чинила је велике услуге, нарочито у хигијенском просвећивању, и оснивању здравствених задруга. Г-ђа Мабел Грујић скупљала је у Америци велике суме новаца и преко Кола Српских Сестара помагала новчано хил>адама ратне сирочади и издржава летње опоравилиште на приморју. Г-ђа поч. М. Веснића, посланика у Паризу, скупила је такође обилна сретства и помагала је поједине наше установе за децу. Француска мисија Сои^е с!е 1а11 и данас врши, под управом Ог. Сагшег-а врло предано своју мисију лечења и сузбијања болести код одојчади. Број страних мисија и њихов рад био .је врло велики и ако извођен без много система, и уз велике режијске трошкове. Од наших друштава помагали су децу: Друштво Српског црвеног крста, Коло Српских сестара, Женски народни савез, чија је претседница поч. г-ђа Даница Христић била најактивнији сарадник на заштити деце. Последњих година Министарство социјалне политике и народног здравља отвара по градовима школске поликлинике и установе за одојчад и на та.ј начин подиже дечје здравље. Одељење за заштиту деце и младежи на жалост, укинуто је и данас постоји само један мали отсек, чији је делокруг и буцет још више ограничен. И док је државни буџет сваке године све више растао, дотле је буџет за заштиту деце као и за целокупну социалну политику и њене установе бивао све мањи. Постепено су укидане поједине установе, укинуте су обласне заштите, а најзад, и све месне заштите. Као врло важан и нов датум на заштити деце можемо забележити оснивање Југословенске уннје за заштиту деце чија су правила потврђена 1 августа 1933 године, а ко.ју је основало 40 друштава и савеза оснивача из целе земље на челу са друштвом Црвеног