Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Сгр. 391

Кретање поворке За време док су авиони кружили над ковчегом, са катафалка су два добровољца из Сремског одреда, два жандарма и два подофицира из десетог кадровског пука подигли ковчег и поставили га на лафет. Око лафета, као почасна стража, заузели су места осам подофицира, у пуној ратној опреми са шлемовима. И тад је поворка кренула. Напред је нсио крст један од живих учесника одбране Београда, каплар Крста Недић, а кољиво је носио Милутин Јанковић, који је као добровољац у Сремском одреду такође учествовао у одбрани Београда. Иза крста и кољива ишла је војна музика, а иза ње ступао је, са пет малишана обучених у четничка

сни вод Ј8 пешадиског пука са потпуном опремом и шлемовима на главама, а за њима корачао је уз звуке посмртног марша почасни вод жандармерије, који је овим одавао почаст изгинулим жандармима у одбрани Беоргада. Врло дубок утисак оставили су на присутне наши Соколи. Они су тога дана одложили своју годишњу делегатску скупштину за по подне, па су сви, са делегатима из целе земље дошли да у лепим соколским одорама узму учешћа на сахрани и тиме у име свих Сокола одаду последњу пошту и признање палим херојима. Они су ишли са заставом на челу, поред које је корачао потстарешина Сокола г. Гангл. Иза Сокола и соклица ступала је са својом заставом Јадранска стража,

Претседништво Суда О. г. Б. са Одбором О. г. Б. и члановима Управе Удружења Бранилаца Београда

одела, погнуте главе стари четнички војвода, Таса Донић. Сигурним корацима за војводом Донићем ступали су, са девег црних застава, наши четници са реденицима и оружјем, који су из целе земље дошли да се поклоне сенима изгинулих бранилаца Београда и да их испрате до вечне куће. Поред четника ишли су делегати из Скопске Црне Горе, на челу са г. Илијом Сидићем, који су из Јужне Србије дошли, да се као ратници и браниоци Београда, опросте са својим изгинулим друговима. Четници и бив. ратници из Јужне Србине на присутне су оставили дубок утисак. Одмах иза њих војничким кораком ступао је поча-

на челу са министром г. Пелешем, па су онда у два реда ишли скаути са својим заставицама, а иза њих ученици и ученице средњих школа. Са лица ученица и ученика, нестало је за тренутак оног уобичајеног детињег безбрижног осмеха. Озбиљни и скрушени ђаци су корачали са мислима упућеним онима, који за њихову слободу и напредак положнше своје животе. Иза ђака средњих школа ступали су по осам у реду студенти Београдског универзитета. Поворку ђака и студената завршавало је преко десет београдских певачких друштава са својим заставама, а иза пепачких друштава ишло је око 70 свештеника, у