Opštinske novine

Стр. 394

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ма, Церу, Кајмакчалану, Добром Пољу, и на оним другим положајима где се борчло за Краља и Отаџбину. На вас ће поносно гледати велика ратничка фигура Краља Петра Великог Ослободиоца, са великог споменика, који ће Му благодарна Отаџбина баш овде подићи. На вас ће другарски гледати онај усамљени Незнани Јунак са плаве Авале, који са вама није хтео да гледа мирно у огњен час, нитп да презре своју браћу, нити да се оглуши о њихове невоље и болове. Ви сте запалили зубљу слободе нашој пространој Отаџбини, која ће као вечна ватра горети у оном националном храму на Авали, што ће га подигнути наш Врховни Командант као вечити симбол и сећање на највиши али и најтежи период наше националне историје. Нека и наш бол за вама буде изражен онако како се најдубљи бол изражава: ћутањем. Наместо језика и очију нека говоре наша срца. Ваша уста не говоре, али ми осећамо шта нам ви поручу јете, шта нам ви заповедате: „Ми смо пали за Краља и Отаџбину. Ви се челичите нашим примерима и учите како се служи Краљу и како се воли Отаџбина. На нашим костима изграђена је нова Отаџбина. Наше дело је свршено. На вама је да га чувате и негујете." А ви, учесници ове тужне светковине, из Београда и ви из других крајева наше простране државе, који сте схватили своју дужност према мртвима и који знате да су њихова дела бесмртна — несумњиво показујете да сте припремни да њиховом примеру увек следите. И зато у име свих вас можемо довикнути онима који положише животе за Отаџбину: Јунаци! Пођите са миром! Ми смо чули и разумели вишу поруку. Ми ћемо кроз озбиљан и миран и културан економски рад наставити ваше херојско дело. Ми ћемо се залагати за исте идеале за које и ви. И слободна и велика Отаџбина лебдиће нам увек, као и вама пред очима, и за њу и за нашег Краља бићемо увек готови да пођемо истим путем којим и ви, кроз смрт у вечни живот. Пођите с миром! Београд, Србија, Југославија иду са вама! Слава вама и вашим безбројним друговима! После говора г. Милутина Петровића, који је од присутних пажљиво саслушан, као командант десетог кадровског пука из одбране Београда, са својим војницима се опростио генерал г. Миливоје Момчиловић.

Говор генерала г. МиливоЈа Момчиловића — Као Ваш командант из 1915 године обраћам се Вама, драги ратници моји! Провиђење је хтело, да част за одбрану престонице не падне у део само ратницима из једног краја наше Отаџбине. Провиђење је хтело, да Ви и Ваши другови за одбрану наше миле Престонице, за одбрану нашег дичног и лепог Београда, будете сакупљени и уједињени из свих крајева сада сложне, моћне и велике Отаџбине, Краљевине Југославије. ■ Њ. В. наш омиљени Краљ Александар I, тадашњи наш Врховни Командант, поверио је одбрану Његове престонице Вама и Вашим друговима и Ви сте то поверење потпуно оправдали. Тако сте, још тих критичних дана из 1915 године дали доказа целом свету о својој вољи, о својој жаркој жељи за уједињењем, са онда маленом Краљевином Србијом. Ваши неопојани гробови, Ваши сада, скоро после 20 година, нађени костури сведоче нам, како сте смело стајали на бранику своје Отаџбине, сведоче нам да нисте ни стопе узмакли пред огромном надмоћношћу непри јатељевом; сведоче нам колико сте били решени да му дозволите улазак само преко Ваших мртвих тела. Скоро пуне две деценије, храбри моји ратници, прохујале су од дана, када сте Ви, пуни младости и пожртвовања, без страха кренули у смрт са бедема древне београдске тврђаве, да по заповести Вашег команданта на Дунавском кеју и Јалији примите неравну борбу са надмоћнијим непријатељем и да му покажете, како се гине за Краља п Отаџбину, како се умире за част и слободу. И пали сте на прагу престонице, на прагу нашег дичног Београда. Вашој надчовечанској храбрости дивио се и сам непријатељ, који је замишљао, да после ураганске ватре његових многобројних топова највећих калибара, неђе никога наћи на обали Дунава. Цео свет Вама се дивио, јер сте се борили скоро три дана, до последњег даха, до последње капи крви своје, борили сте се док нисте изгинули један до другога. И тек тада, када је из Ваших јуначких срдаца истекла и последња капљица крви Ваше, непријатељ је могао уђи у Београд. Дубоко дирнут, што Вам се одаје пуно признање са Највишег Места, да Ваше жртве нису биле узалудне, јер је на Вашим костима подигнут нови Београд, обновљена престоница Краљевине Југославије, у којој струји нов, снажан, мираи и слободан живот,