Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 395

Дубоко дирнут, добри моји јунаци, што се сенима Вашим са пијететом и захвалношћу клања цео Београд, Београд, кога сте Ви волели више него себе, Ја Вам се на растанку, на путу у Вашу вечну кућу, где почивају толике хиљаде Ваших старешина и другова, такође изгинулих у одбрани Београда и Отаџбине, ја Вам се као Ваш командант дубоко клањам и из дубине срца свога кличем: Слава Вам и хвала јунаци! Говор првог потпретседника Удружења бранилаца Београда г. Добре Богдановића Кад је генерал г. Момчиловић завршио свој говор, на говорницу је ступио први потпретседник Удружења бранилаца Београда и потпретседник Београдске општине, г. Добра Богдановић, који се и сам у одбрани Београда борио као ђак-водник у деветнаестом кадровском пуку. Он се са сенима храбрих бранилаца опростио овим лепим и узбудљивим говором: — У име Удружења живих Бранилаца Београда, као I потпретседник Удружења, хоћу да се опростим са нашим палим друговима, и још једном да захвалим многобројним незнаним јунацима, који почивају у темељима новог Београда. Никада Београд није доживео болнији али и осећајнији дан него данас, када се престоница, а преко ње цео југословенски народ клања сенима својих витешки палих синова, и када са племенитом гордошћу Београд показује још једном колико је његова душа велика, колико он уме да буде захвалан за борбу и жртве великих синова свога народа, и колико моралне снаге налази у њиховом за све историје света безпримерном херојству и пожртзовању! Постављен судбином на вратницама Запада, наш горди, велики и мученички Београд, хиљадама година преживљава дане патњи, славе и херојства. Да није било Београда, изчезла би давно култура Запада, која се само благодарећи њему културно развијала у миру, док је Београд својим грудима две хиљаде година одбијао све најезде Варвара. О камене зидине Београда разбијале су се хорде Римљана, Авара, Хуна, Сармата, Гота, Гепида, Византинаца, Монгола и Османлија, да се, најзад, пре непуне две деценије разбију и огромне армаде Ћесарове во јске! У овом тренутку побожном и болном — када се из заборава садашњице отимају и васкрсавају ти велики часови херојске Одбране Београда — оживимо за моменат те тешке, крваве али и поносите успомене, оживимо овде, пред овим све-

тим костима незнаних храбрих витезова, на њиховом последњем путу ка кући ве• читог мира и тишине, ка нашем националном Пантеону, где у Костурници Бранилаца Београда почива 4.000 њихових, наших другова. Те тужне и суморне јесени 1915 године, када су плакала оба неба, и оно горе, и оно у души нашој, још једном се одиграла историја Митскога Голијата и Давида. Густе и непробојне армије Ћесарове војске нагрнуле су на Београд да га здробе и збришу са географске карте као гњездо Пијемонта Југословенског националног полета, као центар целокупног духовног живота свих Јужних Словена! Један део српских регуларних трупа из Одбране Београда био је отпослат на друге положаје, а Београд је остала да брани једна шака српских Леонида, војника из неколико пукова, добровољаца, жандарма, омладине, па чак и праве нејаке деце!... . Дозволите ми сени палих другова, најбољих међу најбољима, да у спомен Вашег херојства евоцирам само неколико слика из тих мучних дана фанатизованог јунаштва; неколико слика из момената, када смо Вам и ми, ђаци водници из 19 кадровског пука, дојурили са Бугарске границе да заједнички са Вама, већ изранављеним и премореним, који сте примили прве и најјаче ударце непријатеља у борби за свога узвишеног и љубљеног Краља н нашу милу отацбину, за наш драги Београд. Топови са Аустриских монитора и Бежаниске косе просипали су тада ураган ватре и смрти. Београдска калдрма бнла је већ. буквално преорана са преко 100 хиљада топовских ђулади и граната. На свима крајевима мученичког Београда модро-црвени пламенови запаљених домова дизали су своје злокобне стубове к небу. Београд, наш драги Београд горео је, док су велики пловни објекти непријатељске флоте, под заштитом топовске и ми-шраљеске ватре, отпочели прво истоваривање десетине и десетнне хиљада Ћесарских војника... И оно што историја човечанства непамти, што се никада није до тада догодило, херојство каквог нема у исторнји херојизма људи и народа, одиграло се тада у та три последња али и најкрвавија дана Одбране Београда у септембру месецу 1915 године. Пред многобројним и богато снабдевеним непријатељским армадама, пред десетине и десетине хиљада модерно наоружаних освајача, иставили су своје груди неколико хиљада недовољно наоружаних вој-