Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 399

су у костурници припалиле мајке и сестре, чији синови и браћа изгибоше на бојним пол^има као незнани јунаци, лагано су догоревале. Када је на улазу у гробље са звоника одјекнуо тужан звук звона, који је објавио улазајс лафета са костурима на путу у њихову вечну кућу, једна седа старица', сва у црнини болно је завапила: — Сине, ево ти твоји другови долазе! Ковчег су до самог гробља допрагили Министар војни г. Миловановић, командант Београда г. Војислав Томић, претседник Народне скупштине г. Коста Кумануди, претседник Сената г. Томашић, Министри г.г. Божа Максимовић и Анђелиновић, претставници Београдске општине: г.г. претседник Милутин Петровић, и Добра Богдановић, кмет-правник г. Д. Вујић, са Одбором за сахрану и претставници страних држава.

Говор г. Свете Милутиновића Последњи се опростио са својим ратним друговима, пред нашим националним и светим Пантеоном, г. Света Милутиновић, новинар, један од живих јунака наше минуле епопеје бола и поноса, овим дирљивим речима: - Никад незаборављени моји драги ратни другови, са Дунавског кеја и Јалије! Дозволнте да се Ваш ратни друг, у име најмлађих бранилаца Београда, оних дечака, који напустише радионице и школе, оставише школске уџбенике, алатке и скамије, иа уместо машке за мету и футбалске лопте зграбише чврсто брзометке и бомбе у руке, па Вам добровољ-

Ледна група живих бранилаца Београда из Скопске Црне Горе и бранилаца Београда — четника из свих крајева државе, са заставама четника и заставом легендарног сремског добровол>ачког одреда

Кад је ковчег са костурима понесен ка улазу у Костурницу, четници су своје заставе са мртвачким главама и укрштеним костима спустили у знак одавања поште изгинулим браниоцима. Маса света опет је прекрилила цело грољбе. Око 50.000 Београђана дошло је и заузело места око Костурнице. У побожној тишини епископ г. Венијамим уз асистенцију 70 свештеника над ковчегом обавио је последње опело, па је затим посмртне остатке прелио вином. „Вјечнаја памјат" отпевао је хор студената Теолошког факултета. но притекоше у помоћ, да са Вама заједно својим дечачким животима бране част неправедно нападнуте Отаџбине; дозволите да се у име тих дечака — јунака данас, на овај тужни историски дан, са искреним болом у срцу, са Вама на вечном растанку опростим. Вп сте били војници, млади кадровцп из свпх крајева малене наше предратне Србије, а ми смо били младп београдски дечаци; дечаци који су уместо у школи играња или на дансингу уз фијуке непријатељских куршума заиграли први валцер и танго у своме младом животу