Opštinske novine

Стр. 426

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ће се образовати кадар специјалних чиновника који ће бити носиоци идеје штедње темеља моралне снаге и привредне самосталности народа. Поред закона о штедионицама, који ће нам дати правну и организаторску подлогу за стварање штедионица као посебног типа новчаних завода, вршиће дакле васпитање и спремање штедионичког особља у духу и схватању изложених идеја пресудну улогу при изграђивању' наше југославенске штедионичке идеологије. Службеник који ће веровати у социални смисао свога позива биће свестан своје дужности у правцу васпитавања народа, упућујући га неуморно на потребу штедљивог господарења. Кроз сав рад правог штедионичког чиновника треба да провејава његова тежња за остваривањем иДеала комуналне штедионице као опште корисне, социјалне установе, којој није коначна сврха зарада него „да у колективном добру тражи услове свога просперитета". За разлику од банкарског чиновника, који је само послован човек, чиновник штедионице, који је схватио замашај свога позива, испол>аваће у свакој прилици своју штедионичко-политичку оријентацију. Код нас се још није изградио овај посебан тип чиновника који одговара савремено.ј штедионичкој служби. Како није постојала ни нарочита штедионичарска идеологија, нису се досад тражиле ни посебне квалификације за чиновника комуналне штедионице. Сада, када смо, благодарећи настојању Савеза, кренули путем свесног, идеолошки одређеног штедионичког рада и организовања, неминовно је потребно да посветимо посебну бригу стручном одгајању нашег особља. Не смета, што су наши чиновници. прешли у службу штедионице било из банковних завода било из општинске или које друге службе. Све њих треба сада да придобијемо за једно идејно схватање њихове службе и да им дајемо подстрека да удесе свој рад и своје научно спремање према функци.ји коју имају штедионице у привреди као сабиралишта народних приштедња. Као и у свима другим смеровима јединственог организовања штедионичког живота, ми се налазимо и у погледу просвећпвања нашег чиновништва на почетку рада. У другим земљама где су јавне штедионице далеко изграђеније и врше пресудан утицај на народну привреду, проблем васпитања и образовања специјалног штедионичког чиновништва стално је на дневном реду и истиче се као централно питање не само за саме службенике, колико за будућност штедионица уопште. У Немачкој, класичној земљи штедиоништва, израђен је цео систем наставе за штедионичко особље, почевши од стручних предавања, чиновничких просветних састанака, годишњих течајева и савез-

них школа за штедионичку струку до курсева за даље стручно васпитање и оспособљавање виших штедионичких чиновника за водеће управничке положаје и коначно до научног института за комуналну штедиоиичку и кредитну службу. Тамо је познавање организације шгедионица и њиховог пословања ушло и у наставу на трговачким школама и академијама, као што се о њима предаје и на високим школама. — У Чехословачкој су исто тако под воћством агилног братског „Сваза чсл. спорителен" организовани стални годишњи течајеви за научну и практичну спрему штедионичких службеника. И тако се редом у свим напредним државама води велика брига око образовања штедионичког особља, које се мора трудити да стиче и допуњује своје знање у интересу успешнијег вршења веома разгранате штедионичке службе. Путем свих ових просветних установа и течајева чиновници имају прилике да прошире своје знање у свим подручјима науке, која их могу интересовати као штедионичке функционере. Предавања обухватају разне предмете из области банкарско-техничке струке, књиговодства, трговачког, меничног, чековног и грађанског права, затим из националне економије и њеног учења о суштини новца и техници новчаног промета, о кредиту, тржишту капигала, коњуктури итд. те коначно из области правне организације и пословања комуналних штедионица, њихових савеза, те свим предностима и облицима савезног организованог рада. Сувишно је напоменути да није у том наставном плану занемарена комунална политика и привреда те комунална финансијска и кредитна техника. То је огромно и врло широко поље знања, које је овде оцртано у најкрупнијим обрисима. Чиновник, који хоће да савлада сву ову материју, упућен је у првом реду на самог себе, на сопствени драговољни студиј, те да поступним, систематским и непопустљивим радом постигне потребно стручно знање. То је главни услов и почетак озбиљног рада свугде, па и тамо, где иначе постоје обилне могућности учења и специјалног штедионичког образовања у нарочитим школама и курсевима. Код нас не преостаје нашим свесним и амбициозним чиновницима друго до да узму своје даљње оспособљавање сами у своје руке. Али је, ипак, првенствена дужност нашег Савеза самоуправних штедионица, да се појачаним прегнућем посвети образовању и стручном одгајању штедионичких службеника. Можда би се могли и код нас, као код неких иностраних штедионица, завести обавезни повремени састанци чиновника, на којима они у присуству директора и шефова слободно измењују мисли о актуелним привредним и комуналним проблемима, који засецају у интересе и задатке штедионица. Ова