Opštinske novine

4*

ВЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 435

Не мање је рђава и нездрава навика код наших београдских приватних, самоуправних и државних административних чиновника, да при прегледању и разматрању разних аката и досијеа, судских и других, пљувачком влаже-прсте при превртању листова. Није потребно много памети па увидети, да се и овде ствара прилика за преношење заразних болести на пример у случају сифилистичних раница у устима па и залечених или код других заразних и хроничних болести као што су туберкулоза, ангина, грип, и друте. Кад се има на уму да многа акта и досијеи пролазе до дефинитивног решења често кроз десетину и више разних руку виших и нижих чиновника, тек се онда да наслутити шта може учинити пљувачка са раницама у устима, па и ако је залечени сифилистичар, или пак хронично туберкулозног чиновника, који годинама животари и пљуцка заразне клице сејући несвесно своју неизлечиву болест на своју ближу или даљу околину. Једна превентивна заштига од сличних зараза појединих, ближих и даљих чиновника и сарадника на разним актима јесте, да се сваки било приватни или државни чиновник безусловно одвикне од влажења прстију пљувачком при раду са актима. Ово нарочито важи и за све врсте благајника у приватним, самоуправним или државним институцијама, који врше наплате и исплате новчаницама, које обично најпре пребројавају влажећи прсте најчешће пљувачком што је у опште штетно по опште здравље, па самим тим и хигијенски недопуштено. * * * Као што је познато даље, најглавнији извор заразе венеричним болестима је ипак тајна проституција, коју је апсолутно немогуће контролисати. Највећи део проституткиу било јавних или тајних, лиферују у Београду женска деца, која су услед бедних економских прилика и рђавог васпитања од родитеља напуштена, затим ванбрачна незаштићена женска деца која често допадну и у експлоагаторске руке извесних људи, који поседују нарочите јазбине „белог робља" на периферији Београда, а друга пак женска деца под видом прошње и тражења рада у ствари нуде своје тело за парче хлеба. Често се у Београду и дан дањи виђају женска деца, коју несавесни експлоататори, били они родитељи или не, уче и гоне да просе и траже милостињу по београдским улицама, кафанама или ресторанима. Ово та несрећна деца врше под претњом батина, да би својим експлоататорима донела новаца за дуван и ракију. Оваква женска чељад поставши неминовно тајне* проститутке, преносе и шире у главном заразне полне болести.

Према томе, стварање проституције од напуштене и незаштићене женске деце јесте једна тешка социјална појава и нашег београдског друштвеног живота, што је криваца индолентности и себичности нашег данашњег друштва, морално угушеног нездравим и тешким економским приликама. Зато то исто друштво са својим разним приватним и самоуправним комунално - социјалним установама треба а и дужност му је, да настоји свим силама да нађе материјалних средстава, како би сву напуштену и залуталу женску децу свих категорија узело у заштиту и спасло од сигурне моралне и физичке пропасти. Спасавајући и заштићујући ову децу од неминовне пропасти, градска општина у исто време врши и најбољу превентивну борбу у циљу сузбијања заразних венеричних болести. Поред државних и приватних установа за ову сврху на првом месту је овде дужност Отсека за социјално старање и јавне хигијене Београдске општине, да морално а нарочито материјално потпомаже сваку искрену иницијативу и рад у циљу заштите и васпитања напуштене, поклизнуле и залутале београдске женске младежи, која се срета на свима забаченијим „сокацима" београдске периферије. Београдска општина мораће да посвети већу пажњу преко свога комуналног Уреда за заштиту деце свима приватним акцијама на дечјој заштити, и да их много више материјлно помогне него што је то до сада чинила. На тај би начин сва друштва још јаче повећала своју плеадениту акцију. Тако би се, на пример, београдском Друштву за заштиту девојака дало материјалне могућности да има своју сталну полицију — женске агенте, који би крстарили по Београду, на јавним трговима, по улицама са нарочито живим саобраћајем, на железничкој станици и тражили би и проналазили женску децу, којој је заштита потребна, коју би даље упућивало друштво у користан и добар живот. Овакви агилни женски агенти били би Друштву заштите девојака од неопходне и неоцењиве користи не само по заштиту напуштене деце већ и зато, што одвраћају и спасавају сигурне будуће тајне проститутке, које су у Београду најглавнији извор венеричних болести, па и сифилиса. Поред свих горе наведених мера у сврху сузбијања полних болести у Београду, неопходно је потребно организовати целисходно и унапред планом утврђено сексуално обавештавање омладине, како мушкараца тако и женскиња, најбоље од стране лекара-хигијеничара Београдске општине и по свима могућним средствима, која за ту сврху стоје на расположењу, као: јавна хигијенско-сексуална предавања уз припомоћ згодних, нарочито спремљених пропагандистичких фил-