Opštinske novine

1

Слободан >К. Видаковић, шеф одељ. О. г. Б., претседник Радног одбора земаљског Савеза чиновника градских и сеоских општина Југославије За правично уређење чиновничког питања у ВеогрешскоЈ опшхини

Ових дана осећа се у целом свету акција владајућих режима, да се у санирању државних и самоуправних буџета редуцирају плате њихових респективних органа. Разуме се да се на целом фронту осећа и контраакција чиновничких организација. Тај неминовни појав достигао је и нас. Државни и самоуправни службеници Југославије такође су стално изложени осетним редукцијама, новчаним и персоналним. Њихове, и без тога недовољне, плате још се већма смањују, а стандард живота малих и средњих чиновничких група срожава испод нивоа просечног животног минимума. Пада у очи, да у овим уистини тешким и критичним часовима финансиске депресије целога света, одговорни кругови, као духовни близнаци, никако не могу да се еманципују баналних и застарелих финансиских лекова, и као да немају снаге да закораче у област озбиљнијих рефорама. Без обзира на многобројне осегне или незнатне политичке нијансе европских режима — сви они без изузетка гледају у редукцији чиновничких плата једно од моћних сретстава за финансиску санацију и за уопостављање буџетске равнотеже. Није чудо онда што и наши компетентни кругови у истој мери гледају у редукцији чиновничких плата моћан финансиски лек за оздрављење буџетских дефицита. Још једна болна констатација: када се у нашем јавном животу, приватном иницијативом, истакне на дневни ред каква одлучнија и социјално — праведнија мера •одмах се она разбије о челични бедем оних класа које владају финансиским животом Југославије. Свима је нама познато како је н.пр. прошао предлог сенатора Шерифа Арнаутовића о принудном унутарњем зајму. Два "нај.јача претставника индустрије гг. Дунђерски и В. Илић, — чије прослављене коњушнице коштају више него један осредњи градски самоуправни буџет — смрвили су својом изјавом овај неоспорно корисган предлог у прах и пепео . . . Онда је сасвим разумљиво шго се данас нрема фронту финансиских магната и перова поставио фронт финансиског плебса.

Данас светом владају професионалне организације и све ће више владати. То је необорив факат у друштвеној еволуцији. Опе се боре о престиж и заштиту својих економских интереса. Ту велику истину, коју треба подвући у свакој згодној прилици, осетили су сви комунални службеници не само бановинских центара, него сви други од најмањих сеоских службеника до високих функционера Југословенске резиденције. И та свест о заједници интереса, о потреби снажне професионалне организације није дошла доцкан. Напротив, социјално буђење стигло је у добар час. Никад до сада чиновници наших општина уопште, а специјално градских, нису били организовани на професионалној бази ни здруженији у једно јако сталешко тело, које ће по самој социјалној динамици да игра врло значајну и конструктивну улогу у нашем јавном животу, специјално комуналном животу наших градова. Најзад, и компегентни кругови дошли су до пуног уверења, да комунални чиновници имају своју јавну улогу ни м'ало мање значајну од улоге самих идејних и водећих комуналних фактора, који као градске управе или комунални теоретичари израђују комуналне планове и програме. Комунални чиновници нису само обични административни органи; они су у ствари комунална егзекутива, која идејне планове у свој њиховој просторности има практички да спроведе у дело. И како свакога дана све више и више Држава самим развитком живота мора да делегира читав низ својих функција општинама —- то општине, нарочито градске, постају све више државе у маломе, постају главни, мермерни и челични стубови њени, можда још више армирани темељи њене целокупне организације. Какви су ови темељи, таква је и Држава! А ти темељи не могу бити ни јаки, ни вечити ако комунални службеници нису социјално осигурани и материјално обезбеђени како треба. Није довољно да се комуналпи органи награде само материјално по заслузи. Они морају, у интерсу саме комуналне службе, бити осигурани од моралног до пот-