Opštinske novine

1

■Ј1- Ђ Поштарина плаћена у готову

0ПШТИ1.

751,-Универзитбтска библиотека Кр»Алексакдра Бесград

■ IV

Излази сваког четвргка

Четвртак 5 јула 1934 год.

Година 52. — Број 27.

Претплата на службени лист „Општинске новине" и месечни часопис „Београдске општинске новине": За годину дана 150 дин За пола године 80 дин. Претплата се прима само на оба издања

Уредништво: Косовска 39/1У Телефон 26-242 Администрација и благајна: Узун Миркова 1/11 Телефон 23-331 Чековни рачун код Поштанске штедионице бр. 54.300

Извештај Централног одбора за помагање незапослених радника и намештеника у Београду о раду у 1933/34 години

УВОД Централни одбор за номагање незапослених радника и намештеника, који је створен ас1 ћос крајем прошле године да одгово.ри насушној потреби једног велчког дела престоничког граг>анства коме је у току зиме претила глед услед немања зараде, у ствари је продужење оне исте организације са истим именом која је, једну зиму раније, онако успешно организовала у Београду пет кујни за исхрану «езапослених радника и њихових породица. Први Централни одбор, створен асЗ ћос крајем 1932 г., завршио је свој рад и ликвидирао са својом организацијом 7 јула.1933 године. На његовој завршној пленарној седници било је очигледно да се до лочетка идуће зиме прилике неће поправити и да се опет, пред крај године, мора створити слична организација. Било је чак предлога, да се не приступа ликвидацији, него да организација продужи своју егзистенцију и преко лета, да предузме прикупљање срестава у натури и новцу како би се чим први снег буде пао, могло приступити поступном отварању кујни за исхрану незапослених. Али како је преовладало супротно гледиште, спроведена је ликвидација. Пленум Централног одбора одлучио је да се архива и сва готовина предаду на чување Фонду за стварање и одржавање радничких установа. У погледу готовине одлука пленума овако гласи: Фонд ће овај новац употребити за исхрану незапослених у идућој зимској сезони ако нека акција у томе смислу буде покренута. Зато ће Фонд, кад за потребно нађе, у сваком случају

пре 1 септембра тек. године, сазвати све установе и организације које су до сада биле претстављене у Централном одбору у циљу консултовања за евентуалну акцију за исхрану незапослених. Ако тако сазвана конференција донесе одлуку да се ништа не ради на исхрани незапослених, онда ће новац утрошити за исхрану и преноћиште радника у својим склоништима. Ликвидирајући дакле као организација ас! ћос створена, после успешног испуњеног задатка, који је себи поставио, Централни одбор је у цит-ираној одлуци предвидео не само могућности његовог поновног оживљавања, него је чак одредио ,и организацију најпозванију за тај посао, која ће узети иницијативу за његово поновно оживљавање. Фонд за стварање и одржавање радничких установа био је иницјатор идеје о стварању Централног одбора. Њему је стављено у дужност да исту улогу изврши још једном. И он ју је и извршио. Већ 18 септембра, дакле са једним малим задоцњењем, састали су се, у просторијама Радничке коморе, по позиву Фонда за стварање и одржавање радничких установа, преставници следећих установа: Општине града Београда (г. Добра Богдановић, потпретседник и г. Др. Ђура Ђуровић, шеф Отсека, преставник Оделења за социјално и здравствено старање); Јавне берзе рада (г. Сг. Секерезовић); Радничке коморе (г. г. Негослав Илић и Лука Павићевић); Месног одбора Црвеног крста за кварт варошкп (г. Др. Лука Ристић и г-ђа Љубица Др. Кујунџића).