Opštinske novine

Стр. 542

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Тужба се пак има уважити у колико је иста управљена у погледу висине одмерене му отпремнине. У ст. III чл. 55 Статута Дирекције трамваја и осветљења предвиђено је: да општински суд може сталним службеницима, отпуштеним пре него што су навршили потребан број година за пензију, признати отпремнину сходно чл. 47 Статута Београдске општине. По овом пак пропису отпремнина се може признати у висини до највише онолико месечне плате колико је година отпуштени службеник провео у служби Општине београдске. Према овим прописима јасно је да Општинском суду припада потпуно слободна оцена о томе, да ли ће отпуштеном службенику дати уопште отпремнину или не. Али што се тиче саме висине отпремнине, када Општински суд по слободној оцени одлучи да отпуштеном службенику призна отпремнину, висина њена не зависи више од слободне оцене суда. Висина њена према пом. одредби чл. 55 Статута Дирекције трамваја и осветљења и чл. 47 Статута Београдске општине има се одредити до највише онолико месечних плата колико је година отпуштени службеник провео у служби Општине београдске, што значи да се при одређивању отпремнине не сме прекорачити овај максимум али да се при томе мора водити рачуна о годинама службе, колико је отпуштени службеник провео у служби Општине. Па како се из акта овог спора види да је тужилац пре но што је отпуштен из службе провео више од 8 година, а да му је отпремнина одређена у износу само једномесечних принадлежности, значи да се при одређивању висине отпремнине није водило рачуна о дужини тужиочеве службе нашта је надлежна власт, према одредбама чл. 55 Статута Дирекције трамваја у в. чл. 47 општинског Статута, била дужна да пази, то се оспорено решење има поништити по чл. 26 Закона о Државном савету и управним судовима."

Условно издавање грађевинске дозволе услед евентуалне промене вивелационе линије Грађевинским законом од 16 јуна 1931 године, предвиђено је, да се ни једно ново грађење у смислу овог закона не може отпочети без грађевинске дозволе (§ 84). Ову дозволу према § 85 истог Закона издаје општина. По истом законском пропису уз молбу за издавање грађевинске дозволе поред осталог има се приложити исправа о издатој регулационој и нивелационој линији. Ову исправу такође издаје општина која мора имати израђене регулационе и нивелационе линије за свако градилиште. Како Београдска општина није утврдила нивелациону линију за цео Београд она је на тражење појединаца, издавала ипак нивелату али под условом да у случају доцније промене нивелационе линије није одговорна за евентауалну штету. Но на жалбу појединаца Министарство грађевина је такве одлуке општинске власти, као виша инстанциона власт, ништила, сматрајући да је Општина по закону дужна да утврди нивелациону линију и да је с тога, на тражење појединаца, дужна да нивелациону линију изда без икаквог ограничења. Такво гледиште прихватио је и Државни савет. Примера ради наводимо пресуду Државног савета бр. 9592/33 од 31 марта 1933 год., којом је Државни савет у једном оваквом случају одбацио тужбу Општине београдске противу решења Министра грађевина и за такво гледиште навео следеће разлоге: „Државни савет не може усвојити разлоге тужбе да се ограничење одговорности за евентуалну штету услед промене нивелације мора стављати у дозволе с тога што нивелата за цео Београд није утврђена, јер утврђивање ове нивелате дужност је општине па је она и одговорна за последице неизвршења такве дужности. Погодба у томе смислу приликом издавања дозволе за грађење није могућа, јер коришћено својином (§ 211 Г. з.) не може бити стављено у зависност од слободне оцене власти, већ ограничење може бити само позитивним законским прописом."