Opštinske novine

Дим. Ј. Стојановић

Неколико социјалних проблема у Београду II

А. Заштита мале деце Питање заштите мале деце важно је како за саму децу, којој је потребна заштита, тако и за целокупно друштво, јер, као што је познато, од процента рађања и успеха одгајивања деце зависи множеше једног народа. За Београд то је нарочито важно, јер становништво Београда живи под нарочито неповољним хигијенским, економским и социјалним приликама, те је смртност велика и код одраслих и код мале деце, нарочито код одојчади, чија смртност иде до преко 20%. А сем тога искуство показује, да је све већи број превременог рађања, абортуса, као и чест случај одбацивања деце. (Централни уред бележи да је 1932 год. тражио родитеље за 60 напуштене деце, а 1933 год. за 75 деце). Међутим проценат нормалног рађања смањује се. Статистички је утврђено, да је било рођених 1927 год. 19,55%, 1932 год. 16,32%, а 1933 год. 15,02%. Те појаве као штетне нагоне све Београђане, који се баве социјалним питањима, да о њима размишљају, да им траже узроке и изналазе лекове. Ове појаве нису специјалитет Београда; оне су резултат социјалних и економских прилика свих великих градова па и Београда, као највећег и најважнијег града у држави, чији се и социјални и економски живот све више диференцира и стога приближује животу великих градова на западу. И у колико се Београд издваја у држави по стању социјалног и економског живота, у толико се он издваја и по социјалној слулЉ, која иде упоредо са развијањем соци^Двдог живота. \Веоград, као први град у држави, има најхГе институција за социјалну службу. Стога Београд треба да предњачи не само са бројем и квалитетом ових институција, него и са резултатима њихова рада. У Београду за заштиту мале деце и њихових матера, јер је у томе стадијуму дечијег развића и матери потребна заштита, врше социјалну службу, поред добротворних институција: Материнског удружења, Српске мајке, Кап млека, Обданишта у улици Војво-

де Миленка и у Млетачкој, још и ове општинске и државне институције: два Општинска диспансера са заводом за стерилизацију млека и 6 саветовалишта, Универзитетска клиника, Општа државна болница и Окружни уред за осигурање радника. Сем ових институција ову службу врше и око 30 дечјих лекара и око 90 дипломираних бабица, од којих је 14 општинских. Све су ове институције најбоље по вршењу својих задатака, па ипак статистика и искуство показују, да су зле појаве у погледу губитака подмлатка сталне. Према томе значи да нешто недостаје у вршењу ове престоничке социјалне службе, да би се у њој постигли бољи резултати и смањио проценат губитака. Како је интерес и друштва и државе, да све способне жене рађају здраву и за живот способну децу и да их као матере рационално одгајају, — то је и дужност друштва и државе, односно општине, да се побрину за заштиту деце и матера, јер су мати и дете нераздвојни за један дужи период времена. С погледом на овако постављени проблем, а у вези са постојећим институцијама, изнећемо даље своје мишљење, расматрајући ово питање заштите мале деце по одељцима које сам проблем намеће. I. Заштита пре рођења Заштита детета почиње не од часа његовог рођења, него од часа зачећа.*) Од зачетка до рођења детета његова се заштита може вршити и врши се само преко матере која га носи. Дете се развија у материној утроби пуних 9 месеца. За све то време његов организам и развиће зависе од материног организма и његових функција. Стога, ако се жели да се зачетак правилно развија и да на време дође на свет, нужно је створити повољне и моралне и материјалне животне услове његовој матери. Она мора бити

*) Еугеника води рачуна о матери и оцу у иогледу способности за доношење здравог плода и пре зачећа детета; али ми немамо ни претензија ни потребе да улазимо тако далеко у ово питање. Нама је циљ заштита детета. А она постоји од његовог зачећа.