Opštinske novine

Стр. 574

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

смислу губаве оазе за сваки већи град. Због -ога је пројектант обратио нарочиту иажњу на њих. Чување старина била је гема жучних расправа са општинским одбором који није дао да се у њих дира, а није хтео да на другу страну кантара сгави нове потребе живота и неминовност техничких захтева. Случај је овде био врло занимљив јер -.'е морало борити са предрасудом да урбаниста иије ~амо пројектант широких улица, да би кроз >+их прошло што нише аутомобила, већ да је Урбанизам умегчост као и свака друга. Ту је такође г. Гребер однео победу. Он није хтео да тиранише поједине старине и зграде и да брутално поквари изглед досадањег кварта, већ је правио врло успеле компроми.:е. Приметио је нарочито да је Марсељ у последње 1реме иа више места покварио размере између тргова и зграда, између споменика и залеђа. Све је то понова претресено, колико је било могуће. Да би старо пристаниште сачувало и даље свој карактер лепе слике, са својим морем, кејом, околним зградама које нису много високе, то јест да би се и даље сачувала размера свега досадашњег, пројектант је израдио нарочите детаље за цео крај намећући му сервитуде; као: да се зграде могу подизати само до три спрата, више од три спрата морају се степенасто повлачити унутра и на свима зградама кров мора бити покривен римском ћерамидом, те ће и нове силуете бити у пуном складу са постојећим стањем. Противно ономе што се готово свуда ради, кад се меће рало пре волова или кад се град разним начинима и споменицима декорише и ако се нема најосновнија општа композиција града пред очима, Г. Гребер је прво одредио главне и основне линије плана па је онда почео са споменицима. Због тога ће постављање тих споменика личити на цветање самог плана. Једном речју пројектант се показао као одличан техничар, мајстор урбаниста, човек коме су присне финансиске науке. Експроприација овде односи велике суме али је поможено са начином наплате повећања вредности терена и доприноса. Цео овај рад схваћен технички и финансиски дат је у форми једне повеће брошуре, под покровигељством Института за урбанизам на Сорбони. Урбанизам у крајњој линији није ништа друго до тежња да се град пластично изрази у свој својој форми, ако се ово схвати према замисли Фистел де Куланжа. Хиподамос из Милета, који је био највећи урбаниста античког доба, био је филозоф. Схватање идеалног града, кога је Аристофан ставио као паро дију у својим „Птицама", одушевљава „Републику" Платонову. арх. Д. П. Буџет париске општине за 1934 годину У току 1934 године становници Париза даће само својој општини суму од 7 и по мнлнјарди динара. После дугог проучавања одбор париске општине донео је буџет општински за 1934 годину, који са буџетом полиције износи за наше прилике мало тешко схватљиву цифру од 2 милијарде, 473,843.408 франака, или око 7,5 милијарди динара, више него целокупни наш државни буџет, без привредних државних предузећа. Неће бити без интереса изнети овде главне идеје које је бранећи буџет изнео известилац буџета г. Фијанцети. Неподношљивост терета Пре свега г. Фијансет наглашава да се неколико година буџет мора уравнотежавати са

истим изворима прихода, док се обавезе опшгине стално повећавају. Тако је само за издржавање незапослених радника париска општина у току пр. 1933 год. издала 210 милиона франака (600 милиона динара — скоро два пута износ буџета Београдске општине), док је у 1931 години издато на те сврхе свега I милион франака. У поређењу са буџетом прошле године, буџет показује смањење од 125 милиона франака, а на непредвиђене расходе има суму од II милиона франака. Поред тога, Париз са својим становништвом у правом смислу је преоптерећен државним теретима. Он са својих 2,891.000 становника (на 41.835.000 колико има цела Француска) претставља око 8% целокупног становништва државе, а сноси терете државне: 36% свих државних непосредних пореза, 33,8% свих посредних пореза и 38,2% таксе на обрт. Само на ануитетној служби буџет предвиђа суму од 1,105.253.000 франака, док чисти расходи износе 1,468.590.408 франака. Дефицит у буџету износио је према првобитном пројекту буџета преко 254 милиона франака, али је он покривен било смањењем извесних расхода, било тачнијим предвиђањем извесних прихода. „Специјалан фонд" за помоћ неупосленим уметницима Одбор париске општине дао је један аванс од 1,200.000 за стварање једног специјалног фонда за помоћ незапосленим уметницима. У тај фонд унеће се доцније већа сума, али је ова дата као један аванс, пошто буџетске прилике не допуштају давање веће суме. Приликом решавања о овој ствари чуле су се врло лепе и племените речи о недаћама оних који живе једино од свога талента, а од којих се велики број налази данас у беди. Из гога фонда помагаће се ове врсте уметника: музичари, певачи, хористи, играчи, лирски и драмски уметници, сликари, цртачи, вајари, декоратери, гравери, кинематографски уметници. Дефицит у саобраћају Париза Број путника, због кризе, знатно је смањен, како на подземним тако и на уличним линијама Париза. Губитак износи 10 до 15 сантима од једног путника, како на којој линији. У Општинском одбору постоји чврста тенденција да се тарифа на трамвајима ипак не повишава, мада је у томе смислу већ постојао предлог од стране префекта париске полиције. Али приликом дискусије наглашене су извесне ствари по којима се даје наслутити да се ипак спрема неко решење које ће задовољити буџетске потребе, а неће оптерећивати