Opštinske novine

Стр. 576

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

„Кад то кажемо, осећамо да нисмо ни револуционари, ни завереници. Слобода, за нас, она коју тражимо, то је, према лепој формули коју је једног дана употребио Клемансо, ,,право да дисциплинујемо сами себе." Од ње нема се бега бојати и, остварујући је као што ми тражимо, ми се само инспиришемо гово-

ром једног трибуна, који је одржао у овом итсом Паризу пре педесет пет година. То је био Гамбета, који је рекао, да је једна земља у толико слободнија у колико је општинска самоуправа већа, јер комунални дух је нешто најбоље, нешто најсигурније у демократији и он чпни неку врсту утробе демократије."

Прикази

ДРУМОВИ. — ПРОЈЕКТОВАЊЕ (Едо Вранда инжењер Техничке дирекције О. г. Б. и асистент Универзитета. Лито-штампа Графичког завода при Техничком факултету Универзитета у Београду; 202 стр. 144 слике и XXXVI табела). Опремљена технички врло добро, са одличном штампом и добро технички израђеним цртежима, -изашла је из штампе књига о Друмовима, која је попунила једну осетну празвину код нас у литератури те врсте. И ако писана кондизним стилом, књига ће добро послужити како сгручњаку тако и студенту. Г. Брадна третира питање друмова само с обзиром на њихово пројектовање, на његову чисто техничку страну, не улазећи у питање материјала горњег строја друма. Горњи строј ће ући у други део књиге који је у припреми. Три главе књиге говоре: о саобраћају, возилима и међусобнсим утицају између возила и друма; о конструктивним елементима друма и најзад о пројектовању друмова. Саобраћај, који се из године у годину све више развија на свима својим гравама, захтева да се питање друмова специјално одлично проучи јер се данас троше огромне своте на њихову изградњу и на њихово одржавање. Појевтињавањем превоза појевтињава се и цена роби, добар промет подиже привреду, развија туризам, служи као крвоток једне земљи. Потребна је дакле што већа рационализација саобраћаја, друмова напосе. Књита г. Брадле има то као основну тему, стручно излажући ствари као н. тгр.: ,да превели;ка ширина лрум,а »ије економична јер се мора знати да коштање самога застора

износи 3/4 укупног коштања друма, ;да ће се у будуће сам избор нагиба а и трасирање друмова за моторни саобраћај вршити са потпуно новог гледишта од онога које важи искључиво за сточни саобраћај, да су знатно смањени разлози за бојазан од изгубљених успон јер за моторну вучу има успона који су „нештетни", да је однос између густине саобраћаја и капацитета коловоза врло важна чињеница при пројектовању друм,а и т. д. Књига говори о друмовима за искључиво моторни саобраћа, који кад нас-тек треба да се уведе. Нарочито је од интереса део о чистом трасирању друмова по ГаипћагсИ-у који одвојено посматра комерцијално трасирање од техничког трасирања. За наше прилике је од највећег значаја проучавање тог камерцијалног трасирања, јер су многи друмови израђени добро само са техничке стране док је друга комерцијална била чисто занемаривана. Г. Брадна подвлачи градски еаобраћај, говооећч о радијалном и тангенцијалном саобраћају; третирајући градске раскрснице према броју „опасних тачака", напомиње да је потребно шоферима на ра>скрсницма омогућити добар видик; тумачи потребу подвожњака и укрштавања „изван ниво-а" и т. д. Г. Брадна наводи литературу којом ее послужио; већином немачку, поглавито Најмановом књигом Бег пеи2е1Шсће 51габзепћаи ВегНп 1927. Међутии књига је далеко да буде какав плагијат, већ је као и све стручне књиге писане на основу разних ралијих искустава и познатих истина. Укусн-о издање само повећава њену вредност и потребно би било да је има сваки наш стручњак. Арх. урбанист Драгомир М. Поповић.

Власник: Општина Београдска. — Урсдник: Слободаи Ж. Видаковић, шеф одељка за штампу ОГБ. Престолонаследника Петра 103 Државна штампарија Краљевине Југославије. •— Београд