Opštinske novine

Стр. 592

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

рачким факторима да слободно одлуче хоће ли претседника бирати грађани односно опшгински збор или Градско веће, већ та два начина бирања долазе по извесном законски утврђеном реду један за другим. Други начин бирања претседника долази увек за првим и употребљава се само у случају ако се место претседника упразни. Дакле, упражњеност места претседника повлачи онај други поступак за бирање претседника. а) Претседник са кандидатске листе. Први поступак непосредног бирања претседника раван је поступку бирања Градског већа. Претседник се бира заједно са Градским већем и ставља се на чело кандидатске листе као кандидат за претседника. За претседника је изабран кандидат са најјаче листе. На кандидатској листи за избор градског већа,, претседник се не назначује као већник већ као претседник. Он и није већник, и у случају да поднесе оставку, он више нема никакве функције у градској општини. То је лице које се ставља на чело кандидатске листе чији политички програм и рад има да се манифестује преко њега. Приликом поделе већнићких места, претседник са мањинске кандидатске листе не може се узимати у комбинацију, пошто је то само лице које је бирано за претседника. Листа која остане у мањини тј. која не добије највиши број гласова дисквалификована је за претседничко место. Но ако се у току четири година колико траје мандат једног градског већа упразни претседничко место и буде се приступило другом поступку бирања, онда све листе које су добиле своје претставнике у градском већу могу претендовати за своје већнике на претседничко место, и према томе истицати своје кандидате за претседника. б) Претседник из средине Градског већа. — Други поступак за бирање претседника, који се примењује кад се место претседника непосредно изабраног од грађанства упразни тражи мало више разјашњења. Тај поступак изнет је у једном једином параграфу: 82 3. о г. о. који гласи: „Ако се место претседника упразни, претседника бира Градско веће из своје средине у року од једног месеца. Избор се врши тајним гласањем. Ако при првом гласању не добије ниједан кандидаг апсолутну већину даних гласова, гласање ће се поновити. Ако ни на поновном гласању нико не добије апсолутну већину, врши се ужи избор између два кандидата који су добили највећи број гласова. Ако је остало неодлучено која лица улазе у ужи избор, коцком ће се одлучити која два кандидата улазе у тај избор. У случају равне поделе гласова при ужем избору између два кандидата одлучује коцка". Једна од фрапантних празнина овога текста несумњиво је та што је законодавац пропустио да тачно наброји случајеве кад се сматра да је место претседника упражњено,

јер од тога зависи примена овог другог поступка за бирање претседника. Друга празнина овог законског текста не од мање важности је та што законодавац није назначио да ли се могу сви већници бирати за претседника по овом другом поступку,Што се тиче, питања кад се треба сматрати да је место претседника упражњено, ми морамо испитати све случајеве који повлаче упражњавање претседничког места. Такви случајеви могу бити следећи: 1) смрт претседника; 2) оставка претседника; 3) разрешење претседника. Има још два случаја која се не могу узети у обзир. То су истицање четворогодишњег мандата општинској управи и изгласавање неповерења претседнику од стране градског већа. У првом случају не може се применити посредни начин бирања претседника с разлога што је тај начин употребљив само у току трајања четворогодишњег мандата односно дотле док се не распишу нови избори. Чим се распишу избори за градско веће претседник се може бирати само заједно са већницима на кандидатској листи. У другом случају кад се изгласа не поверење претседнику питање се поставља да ли се самим тим актом сматра да је место претседника упражњено. То може бити спорно питање у недостатку изричног законског текста. Закон каже да је претседник оно лице које се налази на челу најјаче листе. То се стање може изменити само у случајевима који су законом предвиђени. Изгласавање неповерења није нигде у закону назначено као узрок упражњавања претседничког места. Закон спомиње само оставку и разрешење. Кад је реч о оставци закон је врло строг: „претседник градске општине и већници морају остати на својим положајима и вршити службу за све време док траје њихов мандат. Само они код којих постоје такви узроци који их спречавају да даље врше ову дужност могу даги оставке. О томе решава Градско веће на првој наредној седници". Претседник који жели да поднесе оставку мора за то да изнесе врло озбиљне разлоге. Ја не видим озбиљнијег разлога него што би било непријатељско расположење и изгласавање неповерења градског већа. Ако се претседник доведе у немогућност да ради са градским већем, биће укочен цео рад градске општине. Претседник може извесно време да се служи правом вета и правом одлучивања из надлежности градског већа, али такво једно затегнуто стање не би могло трајати дуго и оно би морало бити ликвидирано било разрешењем целе општинске управе у ком би се случају морали расписати нови избори, било разрешењем само претседника или оставком његовом у ком би се случају приступило посредном начину избору .претседника из средине градског већа. Према томе изгласавање неповерења претседнику не би могло 1рзо 1асГо повући упражња-