Opštinske novine

Стр. 618

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Без двомислености и без резерве, проф. др. Зенкл ту износи смело — а чехословачки научници и социјални апостоли имају много Хуситског у себи — „да велика борба претстоји између оних који се боре за социјалну правду и оних који у својим рукама држе сва финансиска сретства, неопходна за успех и победу те борбе!" Та предавања др. Зенкла и изрека на вратима „Масарикових домова" — „Праг је мајка свима" — претстављају цео програм младе и напредне Чехословачке државе и њене градске социјалне политике. Зато су и цела прашка општина на челу са приматором др. Баксом, и сви остали чехословачки градови легли да по Зенкловим речима посведоче љубав према социјалној правди „не речима него ефикасним делима"! Може се о реформизму у комунално-социјалној политици мислити што год хоће. Али њега, поред Чеха, усвајају и многи други народи, од најслободоумнијих, па до најреакционарних. Он је једна неизбежност. И за њега важи оно исто што и за све социјалне лекове и рецептуре: шта се очекује и колико се очекује од њих! Ако неко хоће да помоћу реформистичке акције, као попут чаробног мађионичарског штапа, измени сам економски поредак — онда је такав социјални реформизам утопија! Ако би се желело да се помоћу њега спречи челична еволуција људског друштва и онемогући долазак нових облика производње и поделе добара — онда би такав реформизам био једна шимера уколико она не би прелазила у свестан злочин. Али онај ко у реформистичко - социјалној акцији гледа поправљање тешких животних прилика у којима огромне народне масе данас живе; ко у њој гледа један виши стандард живота наше деце, сузбијање социјалних болештина бар у могућим границама једног друштва, заснованог на приватној својини; ко, најзад, гледа да реформизмом ублажи социјалну неправду — а не да заведе њиме социјалну правду — онда је комунално - социјални реформизам, уопште, а посебно града Прага, једна апсолутна неопходност наших дана, једини пут д<* се не живи у овом материјалном и моралном глибу до грла, и да се из њега чежњиво гледа сунце, које се на Истоку рађа!... Тако схваћен комунално-социјални реформизам постао је животворна догма целокупне јавне акције проф. др. Зенкла и њего-гчх другова у централном одбору за социјалну политику града Прага. * Аустроугарска монархија пласирала је о многим народима лажи које су њој конвенирале. Ми смо јој, на пример, били анархистичка и комплотерска држава, и ако смо ми доказали целом културном свету да смо, поред Чехословачке, један од главних фактора мира

и најмирољубивија држава у овом међународном хаосу! За нашу братску Чехословачку пласирали су верзије о њеном филистерству, сличне онима о Шкотланђанском тврдичлуку! Отуда из заблуде и необавештености многи у Југословенској јавности, гледају у Чесима нацију претерано меркантилну и са јако развијеним трговачким индивидуализмом. Међутим, ништа погрешније од тога. Чеси нису словенски Грци. Необично вредни,^ марљиви и фанатизовани љубитељ« реда, чистоте и рада — Чеси трудно стварају као пчеле, са љубављу којој примера нема, уређују своју општу кућу, а свој трибут култури и социјалној правди плаћају и новцем и радом, истина без много сентименталности и романтизма, али зато свесно и плански. Треба проћи чехословачке градове, проучити их, ући у душу чехословачког народа, па тек онда видети колико је овај суд лажан и тенденциозан! Чехословачка је — отаџбина свих трезвених могућности; једна од оног малог броја европских држава у којој су непознате болесне политичке авантуре! Ми смо, Југословени, до скора, у Чехословацима гледали, у најбољем случају, само словенске Енглезе, вредну, штедљиву грану великог словенског стабла, али нисмо доиста ни слутили, да су Чеси најспособнији међу нама да осете тајни говор социјалне динамике, да га дубоко схвате и да га најсавесније остварују! * Наш свет, и туристички и привредни, мало познаје чехословачке градове, као и саму Чехословачку. То је несумњиво штета... Њене су природне лепоте такве, да ко их једанпут осети, никад их више неће заборавити. Шуме су чехословачке бујне као младост, те вам се издалека њихов зелени декор чини као огледало каквог огромног језера. У долинама Хане блистају као смарагд ливаде и житнице. Цвећа, пуно цвећа на све стране; у брдима шуме од игличастих борова до бујних лишћара. Опојни мирис на свежину и здравље шири се од Прашког Крча, Маријиних Лазни, па до крајњих огранака Татре. Многи замишљају Чешку као камениту земљу, жељну милости неба и сунца. Уствари, Чехословачка .је један диван врт, у коме има од најређе алписке флоре до ретких примерака «свих осталих врсти вегетација, и где изнад свега, има у близини градова дивних и зелвних гора, у којима се одмара подједнако и око и душа замореног градског човека. Нема, ваљда, народа који са више педантности гаји и суревњиво воли своје шуме и диже их непрекидно, нарочито у околинама градова, којима није никада доста шуме и слободе! (На пр. огромни шумски појасеви око Брна, Братиславе итд.)