Opštinske novine
9
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 647
државни тужилац и претседник бугарског Судијског удружења. Затим су наше даме предале преко 30 букета природног цвећа гошћама и гостима из братске Бугарске, па су се онда гости одвезли у хотеле да се одморе. Увече је гостима приређена свечана вечера у „Касини", где је такође пало неколико братских здравица са израженим обостраним жељама за зближење два братска народа. Братски завет над гробом Незнаног јунака Други дан боравка у југословенској престоници Бугари су посветили разгледању вароши и разних установа. Пре подне су се бугарски правници одвезли на Авалу, где су на гроб Незнаног јунака положили венац. Ту над гробом Незнаног јунака бугарски и наши правници пружили су једни другим братски руке и заветовали се, да ће радити на томе да се прошлост заборави и обнови братско пријатељство за добро оба словенска народа. Када је у име бугарских правника, положио венац на гроб Незнаног јунака, г. Иван Бајдаров сав узбуђен и одушевљен између осталог изговорио је ове искрене и топле речи: „Пред овим спомеником Незнаном Јунаку Југославије, ми бугарски правници и правници Југославије имамо сада да говоримо једни јдругима, јер ми већ познајемо своје народе а и наши су се упознали на бојним пољима. Мени се чини да нас великан Незнани Јунак зове да пружимо руку руци и да пођемо напред и са чврстом вољом ка вечном братству и миру. Обраћам вам се пред гробом тога јунака да будемо верни један другом и руку под руку са чврстом намером да идемо путем не само културном и економском зближењу него путем који води ка великом пријатељству наша два народа везана крвљу, вером и језиком. Нека буде вечна слава југословенском Незнаном Јунаку од кога ће будућа поколења моћи да црпе све што је потребно за остварење идеала за који се боре и који остварују. Слава му!" Узбудљиви говор г. Бајдарова присутни су срдачно примили и искрено поздравили. Затим су бугарски правници отпутовали у Тополу, а затим на Опленац где су на гроб Блаженопочившег Краља Петра положили венац и провели неколико минута у немом ћутању. У Тополи је гостима приређен ручак. Банкет у част бугарских правника код „Српског Краља" Увече је Београдска општина приредила код „Српског Краља" свечани банкет у част бугарских правника. Банкету је присуствовао и министар правде г. Божидар Максимовић. У зачељу је седео домаћин г. Милутин Петровић, претседник Београдске општине. На банкету су присуствовали многи виђени Београђани, међу којима су запажени г. г. Др . Душан Суботић, претседник Касације (г. Субо-
тић је сутрадан умро од срчане капи), др. Милан Стојадиновић, бив. министар финансија, др. Драг. Аранђеловић, проф. универзитета, Васа Лазаревић, потпретсдник Београдске општине, кмет-правник г. Добривоје Вујић, Предраг Лукић, пом. министра унутрашњих дела, Милош Сретеновић, пом. министра спољних послова, врховни државни тужилац г. Пеић и многи други, међу којима је било највише судија и адвоката. Говор претседника г. Милутина Петровића После вечере први је узео реч домаћин г. Милутин Петровић, који је у име Београда у највећој тишини одржао овај топао братски говор: „Цела наша историјска прошлост испреплетана је тежњама и напорима видовитих људи и трезвених глава и једне и друге стране, да се ова два братска народа приближе што више. Да оставимо прошлост далеке историје и да се обрнемо новијим догађајима, новијим датумима.
Г. Божидар Максимовић, министар правде, и г. Милутин Петровић, претседник Београдске општине, на банкету међу бугарским правницима Снажна и реална иницијатива наших узвишених Владара, њихови историјски састанци дали су стремљењима ка заједници, једну реалну подлогу. Потреба наше блиске сарадње није више магловита сањарија већ израз реалне потребе једне непоколебљиве аксиоме здраве балканске политике: Балкан балканским народима! Ова концепција није империјалистичка, ратоборна, није управљена ни против кога. Она има да омогући снажан економски и културни развитак свих народа на Балкану, и да онемогући да Балкан постане понова поприште империјалистичких тежњи и роварења. Пођимо за великом иницијативом наших великих Владара. Прожмимо се потпуно том за нашу народну и историску будућност драгоценом мишљу: да треба гледати у будућност, треба тражити оно што нас спаја, а не оно што нас раздваја. Ослободимо наше умове и наша срца свих оних штетних, и нека би Бог дао, вечном покоју предатих реминисценца прошлости. Драги гости, драга браћо, Нека она крв проливена на окршајима буде темељ данима љубави и пријатељства! Нека нам она буде сталан мементо: да смо сложни јаки, а несложни сигуран и лак плен моћних. То нам и наша исотријска прошлосг потврђује.