Opštinske novine

Стр. 648

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Нека је слава свима палим јунацима и са једне и са друге стране! Али ја као да гледам сенке свих тих витезова како без одмора лутају од окршаја до окршаја од Велбужда, Сливнице, Брегалнице и Кајмакчалана. Иду загрљени у непрегледним редовима као царске кохорте и као да нам поручују: браћа сте, приђите ближе једни другима, нека вас руководи једна мисао једна реч: зближење и братство! Приђите ближе да би се и ми једном одморили у нашим гробовима, које нам је наш заједнички непријатељ ископао. И на крају да узвикнем са вама заједно великим иницијаторима народне слоге, великим неимарима боље и лепше будућности наших народа и држава, залошницима слободе балканских народа: Живео Краљ Борис и Његов Дом! Живео Краљ Александар и Његов Дом!" Крај говора г. Милутина Петровића поздрављен је дуготрајним узвицима: — Живсо! Ура! Говор министра иравде г. Божидара Максимовића После г. М. Петровића, нешто мало касније, узео је реч министар правде г. Божидар Максимовић, који је бугарске правнике поздравио овим бираним речима: „На овом скромном вечерашњем састанку, приређеном у част претставника бугарских правника приспелих за наш Правнички конгрес у Загребу, сматрам за пријатну дужност лзразити своје истинско задовољство што нам је политика мира и зближења омсгућила да до оваквих сусрета, преко потребних нам, уопште може да дође. Ту политику, која одговара народпим потребама и духу миротворства и пријатељског зближења, морамо сви поздравити са радошћу и са одобравањем. Наша два народа, словенска и суседска, блиска по границама и блиска по крви, умесго да се вечно међу собом огледају на мегдану, треба да своју снагу посвете свом културном подизању и мирном развоју најбољих међусобних односа. Ширити и проносити ту мисао, једино здраву и једино спасоносну, дужност је у првом реду народне интелигенције и народних вођа. А у тод интелигенцији народној несумњиво заузимаду дедно од највиднидих места правници. Они су на многим странама и у многим потхватима пионири народни, они су народни управљачи. Ни судска, ни управна, ни законодавна власт не да се ни замислити без њих. У свима народима, свима системима, свима режимима, свима међународним односима, они су не само извршиоци и спроводиоци политичних праваца и система, него увек и у знатној мери и њихови ствараоци и идејни носиоци. Они су у великод кадри да буду и од штете и од користи свакој политици, сваком настодању, свако.ј замисли, свакод оридентациди. Какав је став бугарских и дугословенских правника у свод прилици то показуде овај скуп: он већ унапред значи снажну потпору политици коду њихове две земље воде. Таквим мислима и осећањима пропраћајући ваш придатељски долазак у нашу земљу, господо бугарски правници и драге колеге, дижем ову чашу у част узвишеног поглавара ваше земље Његовог Величанства Краља Бориса, који, водећи у срећнод сагласности са нашим узвишеним Владаоцем Његовим Величанством Краљем Алексан-

дром политику што нас је овде окупила има ираво на нашу прву вечерашњу реч и нашу прву мисао. Живео Његово Величанство Краљ Борис и цео Његов Дом!" Говор г. Максимовића такође је поздрављен од стране гостију бурним клицањем: „Живео! Ура!" На здравице г. г. М. Петровића и Б. Максимовића одговорио је бив. бугарски министар г. др. Фадехехт Дубоко дирнут лепим и узбудљивим говорима претседника Београдске општине г. М. Петровића и министра правде г. Б. Максимовића, бив. бугарски министар лравде и научник г. Федехехт отпоздравио је овим лепим говорм: „Када смо се одазвали позиву за конгрес у Загребу, ми бугарски правници, нисмо : ,дошли само да испунимо суседску и колегијалну дужност, него смо дошли, да отворено кажемо, да правимо и политику, јер смо ми, правници, као што рече г. министар правде, први који треба да будемо изразити тумачи политичке мисли. Правници имају на души један велики грех, дер су они можда допринели да буде међу нама мржње. Сада, ми смо дужни и треба да искупимо свој грех и ми правници да будемо пионири идеде зближења. Мене де поразила смелост претседника Београдске општине, који је у своме говору позвао духове изгинулих хероја оба народа, који кажу: „Не заборавите да сте браћа, пружите братску руку дедни другима и пођите задеднички ка остварењу великог савеза и вечног браства па ћемо и ми бити мирни у својим хладним гробовима," Ми се придружујемо и ми примамо. Данас, то сви знамо, наше зближење и пријатељство, десте историдска нужда и неизбежност. Ни Велбужд, ни Сливница, као ни Брегалнииа и Кадмакчалан не могу да сруше оно што де природа дала: словенско порекло и братство наша два народа. Наши мудри Краљеви разумели су да оба народа хоће да живе у вечном међусобном братству. Они су се покорили гласу народа, јер де глас народа — глас Божди. Ледан великц историјски пут, а то је одлазак Њ. В. Краља Александра у Евксииоград, када се радило о добробити дугословенског и бугарског народа, био де тежња да се удари основ да се почне рад на стварању братскога савеза и вечног сноразума. Ја дижем чашу за здравље и срећу Његовог Величанства Краља Александра Ирвог! Живео!" Свршетак говора г Федехехта дочекан је бурним и одушевљеним клицањем Њ. В. Краљу Александру! Банкет је завршен око поноћи, када су се гости расположни и одушвљени братским пријемом разишли по хотелима. Истог дана бугарски правници узели су учешћа на прослави 11 рођендана Њ. В. Престолонаследника Петра и ревиу трупа на Бањици. Из Београда бугарски правници, срдачно испраћени од својих колега, отпутовали су у Загреб на конгрес правника, С- М.