Opštinske novine

Стр. 650

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

И збиља, предузеће је до 1919 год. развило било свој капацитет за још 256% од основног капацитета: у то доба је оно располагало машинама за производњу у укупној снази од око 3000 К XV. Година 1919 обележила је почетак новог периода у развићу ове установе. Те године је она комунализирана и узела је тиме на себе ширу социјално привредну улогу. У техничком погледу се у то доба јавља у најоштријем облику проблем адаптације предузећа на нове послератне прилике, у којима је тешко било утврдити и спровести у дело ма какав план рада. Међутим, радило се и напредовало. Колики је тај напредак, како је и са каквим жртвама он остварен, — о томе се у главном говори у извештају Дирекције. И ми ћемо у овоме изводу укратко говорити о томе, поштујући у нашем излагању природан ред излагања који је и у самом извештају усвојен. Производња Машине производилице енергије имале су, рекли смо, око 3000 К XV снаге непосредно после рата; почетком 1933 год. капацитет машинске дворане попео се на 9650 К XV, не урачунавајући 2300 К XV снаге, коју у крајњој нужди могу развити извесне застареле машине. Напомињемо, да су се сразмерно имале развити ложионица и дунавска војна станица за довод хладне воде за кондензацију. Годишња производња електричне енергије варирала је од 4.000.000 до преко 32.000.000 К XV у времену од 1920 до 1932 године. Производња се према томе уосмостручила за време од 12 година. Процентуални годишњи пораст производње иде без наглих скокова. Тек у 1932 год. се почиње осећати лагани застој пораста, као утицај опште економске кризе која се у то доба почиње манифестовати и у делатности Дирекције трамваја и осветљења.

Развој електричне мреже и уличног осветљења При преузимању електричне централе од Белгијског анонимног друштва разводна мрежа за осветљење је обележена следећим стањем: Улично осветљење: светлећих тела 1350, укупне јачине 90 К XV. Ваздушна секундарна мрежа: 130 км. Ваздушна примарна мрежа: 25 км. Подземна секундарна мрежа: 20 км. Подземна примарна мрежа: 2,5 км. Трансформатора је било укупно 70, са укупном снагом од 1300 К\/А. Успех рада изведеног на томе пољу под консекутивним Управама и Дирекцијама од 1919 до данашњих дана, претстављен је следећим прегледом: Како, међутим, стоји ствар са продајом, односно потрошњом електричне енегије за приватну употребу осветљења, индустријског погона и т. д.? Извештај Дирекције обилује у томе погледу подацима интересантним и важним. У њему је пре свега објашњена тарифна политика и разлози који су диктовали примену разних тарифа у току времена. Прохибитивна тарифа из доба од 1923 до 1928 год. добила је такође своје објашњење и оправдање: она је дошла као неминовна последица чињенице, да капацитет производње електричне енергије у централи није могао бити саображен наглом порасту потрошње. Чим су се прилике у томе погледу поправиле, приступило се одмах и промени ове тарифе. Затим извештај износи обилне статистич-, ке податке о раду дирекцијског отсека претплате чија се надлежност протеже на све послове који проистичу из односа потрошача са Дирекцијом. Од интереса су, на пример, следећи прегледи и дијаграм наплате: Број претплатника у 1931 и 1932 години претстављен по категоријама:

1919

1925

1926

1927

1928

1929

1930

1931 ! 1932

Улично осветлење и јачина

Светл. тела ком. кШ

1.350 90

1.475 147

1.813 168

2.763 368

3.780 474

4.019 517

4.436 611

4.803 670

5.249 757

Ваздуш. секунд. мрежа

КМ.

130

230

260

270

280

290

311

323

335

Ваздуш. примар. мрежа

КМ.

28,5

29,6

Подзем. секунд. мрежа

КМ.

40,5

43,1

47,3

Подзем. примар. мрежа

КМ.

2,5

29,5

Трансформат. и снага трансф.

Комада кУА

70 1.300

120 5.280

135 1 145 5.852 6.042

150 6.300

154 6.700

167 7.536

180 8.258

182 12.963