Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 351

шлим опшгинским управама, шири се фама и напада рад данашњег општинског Суда и одбора. С тога је у интересу доброг и правилног обавештења престоничких грађана потребно изнети да је овај Суд и Одбор наследио од ранијих општинских управа тешке уговорне обавезе, велике дугове и празне касе. Данашње финансиско стање Општине београдске у многоме је последица рада ранијих управа. То се најбоље може утврдити тумачењем уговора Општине са друштвом „Снага и Светлост" и друштвом „Швајцарске банке". Ови уговори закључени 1929 године нису нашли своју примену у раду прошлих општинских управа, већ је на ову општинску управу пао терет примене тих уговора. И због њихове примене ова Општинска управа била је приморана да на грађанство престоничке општине стави нове терете и нове намете. С тога је потребно указати нашем грађанству да ови терети и повећање дажбине не долазе као последица неких нових дугова и нових обавеза, које је створила ова општинска управа, него само због тога што има дужност да исплаћује уговоре и дугове ранијих општинских управа. Београд својим изванредним положајем има све услове да постане велики трговачки и индустриски центар. Да би онТо постао потребно је олакшати терете и обавезе привредног света и развити и повећати куповну и платежну моћ Београдских грађана. Једно од најважнијих питања које интересује трговину и индустрију Београда јесте питање електричне енергије. Јефтина електрична енергија јесте један од првих предуслова за правилан развој трговачке и индустриске радиности Београда. Да би Индустриски и трговачки Београд могао да истраје у слободној утакмици са другим индустријским и трговачким градезима потребно је да добије електричну енергију под што повољнијим околностима и по цени која би одговарала цени електричне енергије других привредних центара. Развој трговине и индустрије у Београду неоспорно је у интересу и друштва „Снага и Светлост", и зато оно треба ублажавањем и олакшавањем уговорних обавеза Општине да помогне привредни развитак Београда. Београд не сме да остане чиновничко-пенсионерска варош какав је данас, јер ће убрзо доживети финансиски крах. Износи своје уверење да је један од разлога за проширење Општине града Београда био и тај да општина дође до великих комплекса имања у циљу стварања услова и могућности за подизање и развијање индустрије. И поред великих дугова које су раније општинске управе напрабиле ради подизања и уређења Београда у техничком и хигијенском погледу, Општина ни једног момента није пренебрегла своје обавезе према иностранству и није се огрешила ни о једио иностра-

но плаћање. Она је на време плаћала иностранству на штету својих унутрашњих повериоца, који су показали велику свест и разумевање према Општини Београдској. За овим је г. Ђорић, износећи историјат овога питања, истакао да је општинска управа под г. Куманудијем била предузела велике радове на техничком и здравственом уређењу Београда. У програму ових радова било је и реновирање и преуређење старе цеатрале. Утрошено је 15 милиона динара за монтирање погребних инсталација, тако да је централа била оепособљена да даје довољну количину електричне енергије. По мишљењу стручњака тако обнављена централа била је способна да снабдева Општину за један дуг низ година и да омогући стварање мање индустрије. Илуструјући велику несразмеру између трошкова за електричну енергију коју купује од друштва „Снага и Светлост", и трошкова које је Општина имала производећи сама електричну енергију, закључује да се Општина налази у ситуацији да данас плаћа 28 милиона динара више, него што је плаћала у 1931 години за сопствену производњу електричне енергије. И ту суму од 28 милиона динара коју раније општинске управе нису плаћале, дужна је да плаћа друштву садашња општинска управа и да за ту суму оптерети своје грађане новим теретима и новим дажбинама. Да би изнео колико Београдски грађани имају да плате на име осветљења за 25 година, колико важи уговор са друштвом, износи да је 1926 године био направљен програм радова по коме је изградња Београда у најширем смислу те речи имала да кошта ништо више од једне милијарде динара. Међутим за 25 година Општина ће само на име осветљења морати да изда милиарду и по динара. За време управе г. Савчића, 1929 године, била је расписана лицитација за издавање у концесију изградње електричне централе. На лицитацији се поред осталих понуђача, појавило и удружење Београдских индустријалаца са врло добрим и врло примамљивим предлогом, предлажући да се створи акционарско друштво свију престоничких становника, или да се ово удружење удружи са Општином ради изградње електричне централе. Сем тога Општина је била у могућности да код наших новчаних завода добије потребан кредит за изградњу електричне енергије. Износи да постоји неслагање између цене коју је друштво „Снага и Светлост" означило у својој понуди и цене унете у уговору. По понуди цена по кв. часу износи 1.18 динара, а по уговору 1.27 динара. Прелазећи на критику уговора, износи да је у § 6 поред оеталих случајева више силе, предвиђена и ломњава машина. Сматра да се ломови машина не могу сматрати као виша 1«