Opštinske novine
Стр. 352 =
ОПШТИНСКЕ НОВИКЕ
сила, јер они долазе или због рђавог квалитета машина или због рђаве монтаже. Даље у § 6 стоји да је Општина дужна да плати 30.000 кв. часова и у том случају када електрична централа престане да ради и снабдева Београд електричном енергиом због више силе. Према томе Општина је дужна да пЛаћа струју и онда када јој она није лиферована. У § 10 Општина се обавезује да пренесе на друштво општиноко земљиште иа коме је друштвена централа. Општина је учинила све да друштво обезбеди у погледу уживања и носеда овога земљишта. А с друге стране ништа није предвиђено у погледу обезбеђења Општине од стране друштва. Зато треба настојати да Општина добије од друштва ово обезбеђење. За овим је г. Ђорић говорио о цени електричне енергије у вези са додатком концесиоиом уговору под тачком А и Б. По тачци А цена електричне енергије доведена је у везу са ценом коштања угља. Тако да се за свако снижење или пењање цене угља, диже или пада цена електричне енергије. Како је цена угља који се довози возом знатно пала, то је требало да наступи и смањење цене електричне енергије. Међутим, до тога није дошло, јер је под управом г. Нешића извршена измена како у погледу тачке А тако и > погледу тачке Б поменутог додатка. Тачка Б у којој је предвиђено да друштво може, -за време трајања концесије од 25 година, да закључи уговор са једним већим мајданом за лиферовање угља укинута је у сагласности са друштвом, али је у исто време учињена коректура код тачке А додатка на штету Опшхине. И у место да општина смањи своје издатке према друштву за 7 до 10 милиоиа динара услед укидања тачке Б, она је добила нешто око 3 паре по кв. часу, зато што .је на штету Општине коригована тачка А концесионог додатка. Износи да је друштво овлашћенО да набавља потребан материјал за електричну цен-
тралу од оних предузећа и од оних фирми које нађе за сходно. Те су фирме побројане у уговору и оне су светскога гласа, али су веома скупе. Тај би се материјал могао, међутим. да набави по много јефтинијој цени од суседних држава, које су индустриски врло добро развијене. Друштво је ослобођено свих општинских дажбина; ослобођено је да плаћа повећање државног пореза и приреза и иајзад ослобођено је плаћања царина. Сем тога друштву је учињена значајна концесија од стране општине у погледу постављања четвртог агрегата. Одредба о томе измењена је у корист друштва тако да је друштво обавезно да четврти агрегат"постави оНога момента када у току двадесет узастошшх дана у једном месецу буде постигнуто максималио оптерећење од 13.600 кв. часОва. Даље, Општина се обавезала да постави пети агрегат и на тај .начин дата је могућност друштву да у једном подужем периоду отплати четврти агрегат. На завршетку свога говора износи да је циљ његових излагања био да Београдско г'рађанство упозна са свом тежином уговора о електричној централи, и да у исто време истакне да није само друштво чинило концесије Општини, него је Општина у истој мери чинила концесије и према друштву. Претседник г. Милутин А. Петровић предложио је да се ова седница закључи, пошто се јавило више говорника, с тим да се наредна закаже за четвртак 30 текућег месеца, на којој ће се наставити заночета дискусија. Одбор се сагласио са предлогом г. претседника. Седница је закл>учена у 9.15 часова увече. Оверавају: Претседник Деловођа, Београдске општине, Бож. Л. Павловић с. р. Милутин А. Петровић с. р.
3 А П И X редовне седнице Одбора Општине беог] у 7 часова Претседавао: претседник г. Милутин А. Петровић. Деловођа г. Божидар Л. Павловић. Потпретседници: г. г. Васа Лазаревић и Доброслав Богдановић. Кмет-правник г. Добривоје Вујић. Од одборника били су: г. г. Мил. М. Богдановић, Мом. В. Митровић, Драгољуб Милошевић, Јован Павићевић, Арх. Бож. Живади-
с н и к »адске одржане 30 августа 1934 године по подне новић, Вић. Весковић, Др. Л. Брандајс, Ђорђе Зрнић, Никола Шуменковић, Јов. Гавриловић, П. Кара-Радовановић, А. Фирт, Воја Симић, Живан Панић, Дим. Јоргачевић, Спасоје Огњановић, Др. Никодије Благојевић, Лазар Драгићевић, Жива Лудошан, Живко Матић, Пет. М. Терзић, Лав Спишић, Др. Сава Стојаковић, Др. Вој. Милутовац, Б. Д. Вукашиновић, Мих. Ј. Стефановић, Живојин Д. Живковић, Вој. Доганџић, Коста Крезић, М. Смиљ-