Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 673

у дубину преко 50 км. дошла у немогућност снабдевања и у опасност због сувише истакнутога свога положаја у односу на суседне савезничке снаге десно и лево, поставило се питање: да ли продужити тако гоњење и даље или за моменат застати. Стање је заиста било критично. Слагалишта остала далеко уназад, јер се по онаквом земљишту нису могла привући ближе трупама; коморе са храном и муницијом не могу да стигну. А сем тога, ако непријатељ са резервама из позадине изврши удар на наше и сувише истакнуте бокове, шта онда? Али је КраљРатник знао вредност енергичног гоњења „до последњег даха војника и коња". Он познаје издржљивост и скромност наших људи; зна колико они жуде за својим поробљеним домовима. И зато је, саслушавши мишљења и предлоге по томе питању, завршио овим речима и одлуком: „Јесте, није нам лако. Али је непријатељу још горе. Зато напред — у славу или у смрт"! Познато је какве је последице донела ова нечувена брзина у даљим операцијама Српске војске: већ 27 септембра почиње распад блока централних сила. То је, дакле, тај од свих давно жељени почетак свршетка, почетак који је дошао од Солуна. После је већ ишло све лакше и све брже успешном крају. Српска војска чисти од непријатеља поробљену Домовину и убрзо избија на Дунав, Саву и Дрину. Али не остаје ту, него продужава и даље. 22 новембра достигла је она Темишвар, Арад, Сегедин, Печуј, Триглав, Јадранско море За три месеца, од почетка Солунске офанзиве, свршено је чудесно дело . . . Остварен вековни сан. Јер 1 децембра Престолонаследник Александар проглашава Уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. * Неизмерне су ратне заслуге Блаженопочившег Краља. Историја ће о њима рећи свој ласкави суд опширно. Ови редови имају за циљ само да у површним, ако и најблеђим цртама, изнесу за широку јавност те заслуге, у помен још свеже Свете Жртве Његове. Међу највеће заслуге Краља-Ратника свакако се могу убрајати: одлука да се и у тако безнадној ситуацији, каква је била крајем новембра 1915 године, не пушта оружје из руку, него да се војска повлачи даље преко Црне Горе и Албаније иа море; затим Његово настојавање да се организује Солунски фронт; онда, пошто је овај фронт организован, Његово настојавање да се отпочне офанзпва, п то са Српскога сектора; најзад она енергија са којом је спроведено гоњење после пробоја непријатељског фронта на Добром пољу и Козјаку. Његове ратничке особине и врлине биле су блиставо сјајне. Он има оштро и брзо а

дубоко војничко схватање; изванредно је одлучан и истрајан; неустрашив је, и кад је у питању бпла Његова висока личност и када се ствар тицала доношења судбоносних одлука; изврстан психолог-вођа, који суверено влада људима; вазда се брине о добром духу ксд Својих трупа и подиже га свима срет-

Капела на врху Кајмакчалана (задужбина Блажено почившег Краља Александра)

ствима, а Сам даје најлепши пример пожртвовања и вршења дужности до краја. Укратко: Он је заиста био рођени Великп Ратник. & Ослобођењем и Уједињењем 1918 године завршена су дела Краља-Ратника. Отада настаје Његова делатност у миру, ништа мање велика и значајна него она у рату. 1918 године извршено је териториј/ално уједињење. Ратнички Ујединитељ зна, међугим, да тиме није учињено све. Зна Он, пре свега, да је „лакше стећи него очувати". Зато по свршетку рата залаже сву снагу и енергију да ратничко Своје и Свога народа дело учврсти и консолидује. Државник, сада, исто