Opštinske novine

Стр. 810

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

града Београда; сињски алкари; претседнице женских организација; вође свих изасланстава и корпорација. Официрски кор активних и резервних официра. Тужну поворку завршавају: музика 2 пешадијског пука „Књаза Михајла"; један батаљон пешадијског пука Краљеве гарде; једна пољска батерија артиљеријског пука Краљеве гарде; један ескадрон коњице Краљеве гарде. Командант тужног спровода био .је командант Београда армијски генерал г. Воја Томић, а спроводним одредима и групама командовали су: командант артилерије Дунавске дивизике области бригадни генерал г. Ђорђе Поповић, командант пешадије Дунавске дивизиске области бригадни генерал г. Сретен Тодоровић, командант пешадијског пука Краљеве гарде пуковник г. Љубиша Живковић, пуковник г. Драгутин Живановић, пуковник г. Драгутин Гавриловић, пуковник г. Живота Катанић и потпуковник г. Ј. Јоксимовић. Последњи опроштај расплаканог народа Тужна поворка кретала се полако и досто.јанствено београдским улицама. А стотине хиљада народа на тротоарима и прозорима свих околних зграда опраштале су се последњи пут са својим Краљем. Такав величанствено болни последњи испраћај никада и нигде у историји света није виђен. Бескрајни бол југословенског народа био је тако дубок и дирљив, да то нико и никада неће бити у стању да опише. Преко стотину авиона наших, француских, чехословачких и румунских кружили су ниско, кроз завесе магле. Добоши су лупали мукло. Војне музике интонирале су посмртне маршеве. Са цркава звона су звонила, топовски пуцњи потресали су ваздух. Ковчег са мртвим Краљем кретао се на лафету. А народ, непрегледна маса од преко пола милиона душа, затресла се од једног општег грчевитог јецаја, ко.ји је у исти мах избио из стотине хиљада груди. Сви су падали на колена, на тврди и хладни плочник, клањајући се кроз сузе сенима Онога, који је умео да освоји поштовање и љубав свију нас. Дубоко потресан био је призор, кад је ковчег наишао пред Двор. Горе, на болкону, били су млади Краљевићи Томислав и Андреја. Са тог балкона, на коме су се често појављивали насмејани и весели, да о дечијим свечаностима поздраве Своје мале суграђане, сада су, тужни и уплакани, гледали дугачку нему погребну поворку, која је испраћала до вечне куће Њиховог Узвишеног Оца. Кроз јецање и плач клечећег народа пратња је стигла до железничке станице. Железничка станица увијена је у црне драперије. Лафет са Краљевим ковчегом зау-

ставља се испред Дворске чекаонице. Ађутанти образују почасну стражу. Сви су заузели своја места. Командант погреба армијски генерал г. Воја Томић налази се на Железничком тргу, на коњу, са шлемом. Последњи поздрав Краљевих и пријатељских трупа Одјеку.је знак трубе. Почиње последњи дефиле трупа пред ковчегом мртвог Краља. Први пролази армијски генерал г. Воја Томић. Непомичан је под шлемом, али дубоко бледило његовога лица ода.је тешко узбуђење, које потреса душу тог борбама очеличеног војника и ратника. Иза њега генералитет. То су били блиски сарадници Великог Покојника на бојним пољима, где су се наше заставе виориле у поносу победе. Дефилује коњица Краљеве гарде. Онда, наилазе пуковске заставе, о.не исте, које је Витешки Краљ пре неколико година поклонио свим југословенским пуковима, у импозантио.ј и историјској војничкој свечаности на Бањици. Заставе се повијају пред ковчегом V знак последњег поздрава. Њ. В. Краљ Петар II поздравља заставе салутирајући војнички, у ставу мирко. Одмах за заставама наилази једна тужна чета. То су морнари са разарача „Дубровник", ко.ји је одвезао Краља на последње путовање и вратио у земљу Његово мртво тело. Следује пешадија Краљеве гарде. Делегат вође Немачког рајха и Претседник Пруске владе г. Геринг ступа корак напред и војнички поздравља нашу војску. Наилазе француски војници. На неколико корака пред лафетом чете стају. Музика излази напред. Интонира посмртни марш. Тренутак је свечан и дирљив до дубина душе. Звуковима посмртног марша опрашта се велика Француска од свог најбољег савезника и пријатеља. Претседник Француске републике г. Лебрен плаче. Сви присутни плачу. Ескадрила француских авиона кружи ниско над лафетом. Дефилују затим пред ковчегом и одају последњу војничку пошту одреди енглеске, чехословачке, румунске, турске и грчке војске. Наступа 6 пешадијски пук, па француски ратници Паоли д,Оријан, наши ратници носиоци Карађорђеве звезде с мачевима. Тужни дефиле завршава Краљев коњ, кога воде два гардијска официра. Сенатори и народни посланици прилазе ковчегу, дижу га са лафета и носе на рукама на перон, кроз Дворску чекаоницу. Док ковчег пролази кроз чекаоницу, музика свира потресну Вагнерову композицију „Сумрак Богова". За ковчегом иду Њ. В. Краљ Петар II, Њ. В. Краљица Марија, Претседник Француске републике г. Лебрен, Њ. В. румунски Краљ Карол, Њ. В. румунска Краљица Ма.јка, Њ. Њ.