Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 687

док за то време.Н српска армија избија на границу Босне. За 46 дана од пробоја Солунског фронта, српске трупе прешле су усиљеним маршевима 600 километара, а I армија и под непрекидним борбама. Приближавање српске војске предратним границама Аустро-Угарске изазвало је распад ове хетерогене државе. Већ 29 октобра Народно Веће Срба, Хрвата и Словенаца у Загребу прокламује отцепљење од АустроУгарске и жељу за ујединењем са Србијом. Даљи догађаји, у погледу ослобођења и ујединења свих Југословена, развијали су се Једним лриродним током и убрзаним темпом. 4 новембра било је закључено примирје са Аустро-Угарском. Истог дана Босанско Народно Веће проглашује у Сарајеву ујединење са Србијом. 9 новембра Престолонаследник Александар ушао је у Његову омиљену ослобођену Престоницу Београд, која је у току рата толико много препатила, и где га је становништво одушевљено дочекало као свог Ослободиоца. Трупе I и II српске армије, прешав Дунав, Саву и границу Босне и Херцеговине, заузимају постепено јужне покрајине Аустро-Угарске, насељене Србо-Хрватима: Банат, Срем, Бачку, Славонију, Барању, Хрватску, Босну, Херцеговину и Далмацију. 13 новембра српска војска улази у Суботицу. 14 новембра српске трупе заузимају Дубровник, улазе у Загреб и Љубљану и заузимају Печуј. 16 новембра трупе I српске армије улазе у Темишвар, а 22 новембра заузимају Н. Арад и Н. Сегедин и избијају на леву обалу Мориша. Од 14 до 22 новембра трупе II српске армије избијају на Јадранско Море и заузимају сва пристаништа од ушћа Бојане и Скадра до Ријеке. 24 новембра Црногорска народна Скупштина у Подгорици проглашује ујединење Црне Горе са Србијом. Средишни одбор Народног Већа у Загребу овога дана прогласио је ујединење Хрватске, Славоније и Срема са Србијом. 25 новембра Народна Скупштина изасланика из: Баната, Бачке, Барање и Срема у Новом Саду проглашује ујединење ових покрајина са Србијом. 1 децембра 1918 године Њ. Височанство Регент Александар I проглашује у Београду

ујединење Срба, Хрвата и Словенаца у јединствену државу. На овај начин заслуге и труд, преброђене муке и патње Врховног Команданта Престолонаследника и Регента Александра I, заједно са Његовим народом, биле су награђене и крунисане успехом. Сан толиких поколења — ослобођење и ујединење Југословенског народа, остварен је. Одајући Му признање за изванредне заслуге у рату и постигнуте успехе, Његов узвишени Отац Краљ Петар I, на предлог српске владе, произвео је својим указом Престолонаследника Александра у чин ђенерала 30 септембра 1918, после закљученог примирја с Бугарском. * * * Живот Краља Александра I Ујединитеља сличан је животу Његових предака Карађорђевића; од скромног положаја пење се на највиши пједестал, на који нога једне крунисане личности може ступити. Стојећи на челу народа и државе, Он води свој народ, као Месија, путем славе и величине. Од малене, али херојске Србије, ствара велику и моћну Југославију, чиме приводи и дело вековни сан толиких покољења, а тиме извршује и своју историјску мисију, коју му је Провиђење доделило као народном Краљу. Малена, херојска и непобедна српска војска, потпомогнута својом браћом добровољцима Југословенима, и могла је, да изврши ослобођење и ујединење целокупне нације зато, што је на челу имала Краља Александра I, који је био инкарнација свога народа и расе. Док су у I и II балканском рату Његове одлуке и успеси, у улози команданта I српске армије, тесно везани за интересе Његовог народа, дотле у Светском рату Његове судбоносне одлуке и успеси, у улози Врховног Команданта српске војске, ширег су обима и последица и тесно су везани не само за интересе Његовог народа и државе, већ и за интересе осталих савезника. У светском сукобу народа налази се на челу бораца за слободу малих и слабих, за правду и једнакост међу народима, а против агресивности и насиља великих и силних. Ослобођење и ујединење Југословенског народа највеће је дело у Његовој историји, с тога се и може оправдано рећи: „Историја живота и рада Краља Александра I Ујединитеља у исто је време и историја Југославије".