Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 739

смо цементирани о.вом Светом крвљу Његовом, нико и никада више раставитн . не може! Ја мислим, да нико није и неће лепше да опише велики губитак и тешку бол, која наС

је снашла и непролазне заслуге Овог нашег Највећег Великана, него што је то учинио Др. Данко Анђелиновић у овој дивној песми, са којом желим и да завршим овај свој чланак:

Стало је Велико Срце!... Горда се мисао следи ... Пао је весник и вођа, витешки скршен је мач! Протрну читава земља, народ се жасне и леди А дах му у грлу заста... и бризну у горак плач. Домове зави нам туга, ридају жене и деца, Мужеви гутају сузе, проплака село и град, Брецају посмртна звона, шума и дубрава јеца. Краљ витез на одру лежи убијен, љубљен и млад. Ко нас је повео, браћо, из ропства на поља славе? Ко је на царево Скопље најпрви побо стег? Ко је кроз албанске кланце и преко гробнице плаве Орлове изнио беле над вечни триглавски снег? Ко нам је донио закон? Ко стазу згазио мору? О, ко је у злу и добру једини остао чврст? Ко Бошков подиже барјак и клетву с Петрове горе? Ко је за спасење наше голготски примио крст? Ко је од Јадрана плава па све до Црнога мора Судбпни пробио нашој нови и широки пут? О, ко је назвао браћом сву децу балканских гора? Ко за то лежи сад мртав, убијен, хладан и крут? Стало је Велико Орце што нас је љубило врело, Отровном раздра .га панџом вампирска погана стрв. Плачите сестре и мајке, пригните мужеви чело, За нас и за нашу децу света је пролита крв! О чујте, Морава плаче, а Вардар поносни стење, Тара и Дрина се руше криком низ крвави бук, Пројеца Сава и Драва да их се до неба чује, А дивља Неретва врла ко горски с Динаре вук. Плачите браћо и сестре! Поспите пепелом косе. Плачите ратници стари, нек суза није вас срам. Мртвога иосе нам Краља, мртвога Витеза носе... Плачите!... проплако с нама и тврди хладни је кам. 9 Проносе мртвога Краља, ал он нам у срцу оста, Јер нам у душама његов силни одјекује зив; Његова велика сања заветна мисао поста И он нас води низ Балкан мртав, а вечито жив. Нисмо се расули, браћо! Несрећа само нас споји. Неће нас расути више злочин, ни химба, ни рат. Јер крв нас Његова веже јаче да будемо своји, Његовим крећемо путем: брата је нашао брат! Вечна слава нашем Великом Витешком Краљу Александру I ■— Ујединитељу!