Opštinske novine

инж. Коста Д. Главинић, б. иретседник града Београда М б. министар народне привреде

Највећи народни Краљ

Пре 16 година био је данашњи датум један од најсретнијих и највеселијих дана за све оне Београђане који су тада, у порушеноме и опљачканоме али слободноме Београду, ишчекивали и дочекали свога Ослободиоца, свога вољенога Регента, славом увенчаног Победника, потоњега Краља Хероја, Ујединитеља и Мученика, Александра I Карађорђевића а пре 8 дана, цео данашњи Београд, цела Југославија и цело поштено и културно иностранство, испратили су са искреним, дубоким болом и неисказаном жалошћу на вечни одмор свога највећега и најславнијега Краља, Краља каквога Југословенство до сада није имало. И мени као ондашњем претседнику Београда, пала је у део велика част да и ја напишем ове редове за наш најбољи часопис „Београдске општинске новине", редове посвеће успомени Највећега и Најславнијега Краља у историји Југословена. После оног неизвештаченог бола целог једног народа, који је се бол спонтано испољио 18 октобра ове године, приликом испраћаја Љубљенога Блаженопочившега Краља у Његов вечни дом, и после свега онога што су наше и стране најугледније и најпозваније личности написале или рекле о Неумр-

ломе Краљу Хероју, врло је тешко данас писати и многим, на перу јачим људима но што сам ја. Па и поред овога што рекох, желећи да следујем великоме примеру који нам је оставио Неумрли Краљ-Мученик, а који је у томе: да дужност треба извршити и онда када је најтежа, пишем ово што сам мислио и што и сада мислим о Њему. Блаженопочившег Краља Александра I познао сам још као дечка, по Његовом доласку V Београд. Случај је хтео да и те године, пре тридесет и једну годину, будем на челу Београдске општине, те да Га и тада, као и 1918 године, дочекам у име увек оданог Му грађанства Београда. Доцније сам имао више пута прилике да говорим са Њим, кад је постао младић и, напослетку, кад је био Регент и постао прослављени Војсковођа и Велики државник. Посматрајући Његов домаћи живот, Његов рад за државу а нарочито за радни народ, моја љубав према Њему и моје поштовање Његове узвишене личности постојали су из дана у дан све већи. А тврдо верујем: да нема честита и непристрасна човека, а нарочито Југословена, који је имао прилику да са Њим говори и непристрасно прати цео Његов славни државнички рад, који Га није заволео и поштовао. У овој вери утврдило ме је још више све оно што се дешавало и видело у ожалошћеном Београду 18-ог октобра. Његово интимно општење са народом, Његова велика дарежљивост, Његова кумовања и на.јнезнатнијем и на.јмањем човеку, добро су познати у целој Југославији. Његова искрена љубав према народу, коме је био Велики Вођа и Отац, била је неизмерна, па, и поред свега тога, зликовци угасише пре времена Његов драгоцени живот. Жалим неизмерно што не умем и не могу рећи све оно што осећам у овим тужним и судбоносним тренутцима, али знам да то исто осећа цео наш југословенски народ, од Триглава до Кајмакчалана. Велики Краљ чинио је особиту част својој нацији за живота, и, да би се то .још једн<}м