Opštinske novine

Стр. 402

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

3 А ГТ И II редовне седнице Градског већа Општине 1934 године у 5 Седница је одржана са дневним редом: 1. — Полагање заклетве на верност Њ. В. Краљу Петру II у смислу § 66 Закона о градским општинама. Позив за седницу достављен је свима већницима. Седници су присуствовали градски већници г. г. Александар Беловић, Петар М. Терзић, Драгољуб К. Милошевић, Вићентије В. Весковић, Војислав Доганџић, Жив. Матић, Танасије Живојиновић, Рад. М. Гавриловић, Алберт Фирт, С. Драгутиновић, ЈЈав Спишић, Др. Сава Стојаковић, Коста Г. Петровић, Милорад Марковић, Михајло В. Николић, Коста Н. Тодоровић, Ђорђе Зрнић, Ник. М. Шуменковић, Мих. Л. Ђурић, Менахем М. Коен, Бранко Старчевић, Ник. Ђ. Николић, Ил. Б. Савковић, Јов. М. Викторовић, Јован Павићевић, М. Б. Ђорђевић, Душан В. Бркић, Лазар Драгичевић, Ђорђе К. Пупић, Инж. М. Сокић, Др. К. Шаховић, Јов. М. Сретеновић, Др. Лав Брандајс, Милан М. Богдановић, Бор. Ђорић, А. X. Ристић, Ж. М. Костантиновић, Св. Атанасковић, Инж. Јов. Петровић, Крста Дамјан, Самуило Демајо, Коста Крезић, С. Д. Ђаковић, Живан Панић, Ст. Анђелковић, Мих. Смиљковић, Јоца Живковић, Арх. Бож. Живадиновић, Јев. П. Солдатовић, Мих. Ј. Стефановић, Рад. Стојановић, Аца Динић, Михајло Граовац, Драгослав М. Јовановић, Васо Кнежевић, Вој. Симић, Живојин Д. Живковић, Мом. В. Митровић, Д. Стојадиновић, П. Кара-Радовановић, Мил. Живковић, Дим. Јоргаћевић, Сретен Л. Лазић, Др. В. Милутовац и Др. Никодије Ј. Благојевић. Претседник г. Милутин А. Петровић отворио је ову седницу и констатовао да има кворума за рад у смислу § 71 Закона о градским општинама. За овим се прешло на дневни ред. 1. Пре полагања заклетве претседник г. Милутин Петровић одржао је овај говор: „Онда, када сам се надао и очекивао заједно са вама да ћемо у венац успеха и победа уплести још једну снажну киту, када сам се са вама припремао да нашем Краљу Александру приредимо један дочек са пута у Француску, пута, који је био један велики

сник града Београда, одржане на дан 10 октобра часова по подне прилог оној Његовој исполинској акцији за добро Југославије, за срећу Балкана, за мир и напредак човечанства, стигла нам је црна и кобна вест: да је у Марсељу, на предвечерје новом триумфу, пад од злочиначке руке наш Краљ, наш понос, наш велики заштитник, Краљ Александар. (Узвици Слава Му!) У земљи коју је Он искрено волео и поштовао, пао је Он, наш Краљ, наш Први Грађанин. Пао је на послу државном и народном, пао је као жртва оних, који не желе сређивање прилика у Европи и свету, који нерадо гледају Југославију угледну и моћну. Још једнохм су Југославија и Француска дале крв својих најбољих синова за велико дело мира! На истом овом путу, којим је ишао храбро са Својим војницима да се опорави, освежи « наново наткрили ону плејаду херојских подвига, надчовечанских напора за ослобођење отаџбине испод ига непријатеља, напора у којима је Он нештедимице расипао и Своју физичку снагу и Своје нерве, на том истом путу био је Он и сада, само сада, као славом увенчани победник, персонификација слободне и снажне отаџбине Југославије, коју сви цене и поштују, чије пријатељство мери у данашњици и за велике и за снажне државе, као што је то пријатељство поштовано и чувано као света амајлија и од нашега Краља и нашега народа и V највећим мукама, највећим искушењима. Он није пао на Кајмакачлану и на Добром Пољу, где је са Својим војницима, Својим народом изграђивао Југославију, али је пао за исту мисао и исто дело. Цео живот нашега Великог Краља Александра Првог био је један низ напора без предаха и одмора за добро и величину отаџбине. Ништа, што се тицало добра Југославије, њене будућности није Му измакло оку. Свуда је Он досезао Својом несаломљивом и неуморном енергијом, Својим мудрим, проницљивим умом. Ни једна област државнога и народнога живота није изостајала као предмет живе пажње Његове. Нема ни једне гране администрације, јавнога живота, привредних и социјалних акција за које није Он показивао жив« интерес. Ми Га Београђани имамо да оплакујемо двојако.