Opštinske novine

Стр, 836

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

зети, док се претходно не добије одобрење од надлежне власти за чување старина. — Редовно одржавање таквих грађевина има вршити власник грађевине. Ако власник неће да изврши оправку, а има користи од те грађевине, онда ће то извршити Општина о његовом трошку, а ако власник не може да изврши, или би му то било тешко с обзиром на његово имовно стање и прилике, онда ће се то извршити о општинском трошку. Изјавом жалбе задржава се извршење наплате."

То су параграфи који потпуно замењују све европске уредбе у том погледу, а које смо ми раније навели. Потребно их је само умесно применити. Чак ето и Закон налаже, што значи обавезује општину да о лепоти града поведе најозбиљнијег рачуна. Многи ће могуће питати зашто је потребан читав отсек (комисја, секција и сл.) за овај посао, зар то не би могао да ради један човек, уз припомоћ Грађевинског одбора. Неко од чиновника или неки општински Мештровић, рецимо. Разуме се да би то било најбоље, пошто увек један човек од вредности може много да учини, али пошто ће решавања естетских проблема у Општини вредети онолико колико вреди и сам тај човек, — самим тим што његов избор може да промаши, значи да је начин несигуран. Ставити то у ду-

жност коме општинском архитекти или још горе коме инжињеру, значило би створити један опасан монопол. Мора се смишљено радити не са изгледом на срећан исход, него онако немачки са изгледом на сигуран исход. Због тога је потребна једна естетска комисија од више људи, која ће бити перманентна и у којој ће се до детаља претресати поједина естетска пита-

Аркаде упропашћене рекламама Изглед кад су рекламе скинуте ња. Има и ту замерке коју ће нам неки учинити. Како је познато да су уметници каста код које су амбиција и сујета највише развијени и да често прелази у болест, рећи ће се: „Таква комисија уместо да претреса естетска питања гложиће се и препирати око њих. Биће увек одвојених мишљења и тешко да ће се моћи што урадити." Ми пак верујемо да ће баш те препирке и гложења помоћи Београду у естетском смислу. За културне уметнике естетика већ има своја извесна правила око којих се они неће препирати, већ ће их примити као готове парти при-е, што сама администрација већ не зна да учини. Даље, уметници се обично не слажу и нису објективни кад су они лично у питању. За ствари које их се лично не тичу готово су увек исправне судије. Неправо би било рећи да

Рад естетске комисије у Хамбургу. Изглед са рекламама