Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 837

поједини жири-и на конкурсима за какав споменик или за какву зграду, не доносе добре одлуке. Ако баш жири и не изабере најбољи рад, како за поједине случајеве неки мисле, он сигурно одбаци најгори. Администрација чак ни то не чини, већ даје прво могуће решење. Граћевински одбор, који је до сада био најпозванији да на основу постојећих законских прописа бди над лепотом Београда у погледу подизања приватних граћевина у главном, ма да у свом саставу има само једног архитекту, бранио је мушки и куражно ту лепоту колико год је могао. Има у последње време огромлн број случајева да је одбијао новопројектоване фасаде које би директно ружиле Београд, боље речено које би унаказиле Београд. Али, било зато што су се моћни сопственици а нарочито пројектанти таквих фасада бунили, протествовали и жалили, те су.око тога стваране дуге административне процедуре које су само временски кочиле рад на подизању граћевина, било зато што до данас Београд нема једног модерног правилника за његово изграћивање*), те се Граћевински одбор није могао увек ослањати на законске прописе, тек лепота Београда у главном била је остављена увићавности самнх граћана кад су у питању поједине приватне зграде. Очигледно је, дакле, да је за изграћивање Београда, поред административних неопходно потребних прописа и отсека који ће се о њиховом примењивању старати, потребан и један уметнички форум коме ће бити на души и то искрено, лепота Београда. Само још дватри обична примера показаће нам неопходност истог. Треба Вуку Караџићу подићи споменик, који је већ изливен и чека на место. Ако у времену његовог подизања буде постојала једна уметничка комисија у Београду, ствар ће ићи доста лако: комисија ће оценити прво вредност споменика, затим ће предложити место и величину постоља и споменик ће бити лепо подигнут. Не буде ли такве комисије у то доба десиће се да ће разни предлози почети да се „возају" од одељења до одељења, бирократе ће сваки на своју руку давати „своја мишљења", која се наравно неће слагати, али ће бити занимљива по „решењима", док једног дана општински одбор немајући куд, стави и њега у парк-музеј заједно са Доситејем и Панчићем. Или једна ситница. Калдрмише се Охридска улица и куће са стране леже на двема регулационим линијама које

*) Нови Грађевински правилник је већ израђен и примљен од стране Градског већа, сада чека санкционисање од стране надлежних министарстава. У њему ће бити доста одредаба о естетској страни Београда, само што ће те одредбе требати да спроводи једна естетска комисија.

мећусобно нису паралелне, т. ј. улица је левкаста. Како урадити тротоаре: да паралелно иду са кућама а да коловоз буде левкаст или коловоз израдити са паралелним странама а да тротоари испадну левкасти? Сад се ради по овој последњој варијанти и тротоари ће бити негде шири негде ужи. Мећутим, ми смо уверени да би једна естетска комисија захтевала да тротоари буду паралелни а коловоз левкаст јер је сразмерно шири па се грешка толико не осећа а сем тога чини у једном правцу перспективно улицу дужом, ефекат који се по некад чак тражи ради монументалности (пример: плац пред црквом Св. Петра V Риму). Права ситница, али колико још има толиких ситница и крупница у Београду о којима би неко морао повести озбиљног, студиозног рачуна? Затим рекламе. Ко контролише лепоту реклама у Београду? Разне велике фирме дају неким мазалима да читаве калкане ..намалају". Зар се не може регулисати да оне буду укусне и да не врећају око? И ваздан још тога има код нас: Киосци, бензинске пумпе, перде-и (настрешнице) пред кафанама ит. д. Колико Немци пазе на рекламе најбоље ће показати приложене фотографије које показу.ју један исти угао (или аркаде) пре рада естетске комисије и после урећења по њеним упутствима. Споменули смо на почетку да један град може имати сам по себи живописан положај и бити привлачан. Београд у том погледу спада у накрећније градове у Европи. Ушће Саве у Дунав, стари Град, благе падине ка Сави и Дунаву, плава Авала на видику чине га у правом смислу најлепшим градом по природном положају. Град и Калимегдански парк искористили су потпуно тај природни положај. Али даље, унутра Београд није искористио све лепоте које му пружа терен и које је могла да начини људска рука. Не треба се заваравати лепим похвалама пуним куртоазије к. пр. од стране господина Фикеа б. претседника општинског одбора Париске општине. Београд може још лепше да изгледа само кад би се о Лепоти повело мало више рачуна. А нарочито је потребно убедити и становништво и надлежне да се лепота мора неговати заједно са осталим хигијенским и саобраћајним потребама града, и да није истина да она треба да остане на крају „јер се још ни са осталим елементарним изграћивањем није готово". Она мора ићи у корак са развојем града, јер као што се ни канализација града не ствара за један дан, не може се ни град за дан учинити лепим. Ми би желели да овај чланак пробуди интересовање о лепоти Београда и да изазове да људи који њу разумеју, кажу преко часописа Београда још коју реч о њој.