Opštinske novine

Стр. 850

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

сперитет. То би била ђачка склоништа. Деца би се доводила у склоништа у рано јутро, кад родитељи пођу на рад, па би ту била све до повратка родитеља с рада. У склоништу би та деца проводила све ваншколско време; стога би склоништа морала- бити у вези са појединим школама, или у самим школским двориштима и зградама. Склониште треба да има стручно особље за надзор и разумно васпитање и рационално забављање, да деца време ван школе, у колико га проведу у склоништу, искористе за физичко развијање, одмор и морално усавршавање. Али то није довољно за децу која морају проводити слободно дневно време у склоништу. Јер, ова деца, због запослености и сиромаштва својих родитеља, не могу имати од куће задовољавајућу храну, коју захтева њихов организам. Стога је неопходно нужно да се у склоништима организују и 'кухиње, које би давале деци дневно по 2—3 оброка топле хране. Како би се та исхрана организовала, зависи од прилика и умешности организатора, али је извесно да би Општина морала допринети свој део у интересу одржања телесне снаге и доброг здравља ове деце. У Београду постоји Друштво за ђачка склоништа. Оно има своје седиште у згради, у Видинској улици, коју му је зграду подигао добротвор пок. Никола Спасић. Сем тога све новије школске зграде Општине београдске имају просторије које одговарају потребама склоништа. Користећи се својим и школским зградама Друштво за ђачка склоништа (основано 1904 год.) организовало је склоништа у овим основним школама: У Душановој ул. (60 ђака), у Таковској ул. (60 ђ.), у Старине Новака ул. (50 ђ.), у Савиначкој (65 ђ.), на Вождовцу (60 ђ.), на Душановцу (60 ђ.), у Прест. Петра ул. (60 ђ.), на Смед. ђерму (100 ђ.), у Вој. Илића (60 ђ.), на Булбулдеру (80 ђ.), на Чукарици (60 ђ.), и у Предграђу Кр. Марије (40 ђ.) —- свега у 12 основних школа са 755 ђака. Ђаци добивају један или два оброка дневно. Свако склониште има васпитачицу и управу из грађанства, а непосредни надзор води управитељ школе. Сва се склоништа издржавају из добровољних прилога и од субвенције коју Друштву даје Општина у суми од 100.000 динара годишње. Важно је да су склоништа махом у радничким крајевима. Али је још и сад већина основних школа у Београду без склоништа, што никако не би смело и даље бити. Не само за време школског рада, него и и за време школског одмора (ферија) скло-

ништа треоа да раде и да прибирају под своје окриље сву децу која остају у Београду. Јер баш је тада највећа опасност за морални квареж деце, пошто су оетављена и без довољног родитељског и без школског надзора. Дуги летњи дани провођени у беспослици и без надзора могу их одвести не само на многе грешне мисли, него и на многа грешна дела. Јер деци у Београду доступни су, сем улице, обале Саве и Дунава, празне пољане, игралишта, биоскопи итд., где се све деца могу скупљати и забављати сама, или поред старијих другова свакојаког моралног схватања. Да напоменемо, да и сва, раније побројана обданишта, имају под своје окриље и по известан број ђака најближих основних школа, нарочито из млађих разреда, које прихватају и на обданицу и на исхрану. И Школска поликлиника, која врши лекарски преглед све школске деце у Београду, и тако прати здравствено стање ђака, предузела је да и она помогне исхрану сиромашне деце. Она то чини на два начина. У својој кухињи (на Губеревцу), коју издржава Њ. В. Кр. Марија, храни 37 ђака основних школа. А сем тога уз припомоћ Општине организовала је код 13 осн. школа млечне кухиње, у којима се даје свакодневно по 250 кгр. топлог млека свим сиромашним ђацима. У 1932 год. издато је 29.463 л. млека. Сав овај, више-мање, добротворни рад на склањању школске деце с улице и прехрањивање, недовољан је, јер због оскудице средстава и због неконцентрисане организације он је фрагментаран и не стиже свуда тамо где треба и колико треба. Социјална служба, управо Централни уред, морао би да узме на себе ту улогу, да прво створи јединство организације, а затим да сконцентрише средства, да би и кухиње и склоништа дали пуну меру, нарочито сада у овој општој и оштрој оскудици, кад се већ дешавало да ђаци због глади падају у несвест. Такву меру могуће је у толико лакше предузети, кад постоји стална лекарска служба у свима основним школама и постоји референт за ову службу. Референт за здравствено стање школске деце у могућности је, уз помоћ наставника, да покаже тачан број деце по школама, којој је потребна појачана храна, па се према томе може да установи годишњи издатак и да изведе организација кроз све школе путем склоништа, или специјалних кухиња. Друштво за ђачка склоништа, помогнуто јаче, могло би преко своје организације и искуства да прими на себе, да све то изводи. Само треба неко да координира тај рад, а тај неко треба да је београдски Централни уред за заштиту матера, деце и младежи.

(Свршиће се).