Opštinske novine

Стр. §66

БЕОГРАДСКЕ Н О В И ИЕ

души, која је вечна и непроменљива. Зато овај мост с правом носи Велико Име Краља Александра Првог. Овај мост .је културно дело првога реда, који ће кроз столећа бити сведок наше техничке способности и као такав, он је ремек дело и последња реч Технике. Са њим се може такмичити само мост на Рајни код Келна, алн је овај још виткији и елегантнији. Све што је досада постигнуто у мостоградњама примењено је код овога моста, који се ево у својој лепоти и велнчини својој нама приказује. Извршена пробна оптерећења показала су потпуно правилан и еластичан рад моста и ванредну издржљивост према осцилацијама услед покретнпх сила. Једном речју мост нам пружа све техничке гаранције за саобраћајну снгурност... Молим, Ваше Краљевско Внсочанство, да изволи мост Краља Александра I предати саобраћају, а претседнику наше престонице честитам на тако дивном споменику и тековини молећи га да мост Краља Александра Првог прими на даље чување и старање. Крај говора Министра г. др. Сркуља присутни су дочекали клицањем: -— Слава Краљу Александру Ујединитељу! Говор претседника Београдске општине г. Милутина А. Петровића Пбсле Министра грађевина претседник Београдске општине г. Милутин Петровић, одржао је, пажљиво од присутних саслушан, овај леп говор: Ваше Краљевско Височанство, Господо Краљевски Намесници, Са гордошћу Београд прихвата ту част да буде чувар овога моста, овог великог дела нашег Великог Краља Ујединитеља. И овај мост је израз оног великог замаха, оних великих прегнућа да се изгради интегрална Југославија, да се она уздигне на што виши културни и економски ступањ. Београд ће бити чувар овог моста, са исто толико одушевљења, са исто толико самопрегора, са колико је стајао као мртва стража наше националне мисли, био заточник оне велике историјске линије која је довела до Југословенског уједињења. Он је то био и онда када су са друге стране обале шетали стражарн државе, која је била највећа препрека нашем народном ослобођењу и уједињењу, највећа сметња да се чува и развија национална мисао.

Мостови преко ових река у историјској прошлости били су сретства освајачких намера, то су били мостови којнма су прелазиле освајачке војске, преко њих се ншло у непријатељску земљу, где су живели туђи народи. Овај мост је само нова комуникациона веза на зградн у којој станује један народ, ношен једним неноколебљивнм духом Југословенства. Преко њега се не пде у непријатељску и туђу земљу ради освајања, всћ се даје само још једна нова могућност што ближих и тешњих додира. Овај колос од гвожђа и бетона, последњи израз технике, којн има да послужи' мирним, културним п економскнм пнтересима нашега народа, сазидан је, као и цела Југославија, на крви читавих генерација, које су замисли коју мосг изражава дали своје животе, пролили своју мученичку крв. Сваки килограм гвожђа, сваки килограм бетона претставља толико стотина и хиљаде килограма пајплеменитије крви нашега народа. И онда када је Вожд Карађорђе са својим див јунацима јурио овом, његовом, Карађорђевом улицом ка граду, да га ослободи, то је већ био један стуб овога моста за наше национално уједињење. Мост оваплођење оне мисли, којом је загреван и ношен и онај Незнанп Јунак „с Авале плаве", који сада гледа радосно и поуздано у суђени, остварени час. На мост гледају радосно и они бесбројни пали јунаци са Цера, Бобије и Букава, Кајмакчалана и Доброг Поља. Мосту се радују душе свих оних бесбро јних жртава, које је обесна непријатељска држава посејала међ наш народ с оне стране, мислећи: да се вешалима и убијањем може обесити национално осећање и убити воља за националном слободом. Зар не гледају на мост са пуно одушевљења и радости и сви они велики неимари наше народне будућности, који су је стварали пером и речју. Бранко, ево сада кола, правог твога Југословенског кола, које се може несметано без прекида заиграти од Бранкове улице преко моста до Стражилова. Фрушка горо, наш свети Атосу у коме се чувала и нежно одгајивала и вера у Бога и народно осећање, данас са твојих светих звоника, којн су били наши национални форови, звона подрхтавају од радости гледајући овамо. И Лукијан Мушицки и натмурени Руварац са ритером Светог Саве Поп Луком, чијом смо улицом дошли, на ово место веселе се овом великом историјском дану. Саво, наша Југословенска реко, ти си иас и у прошлости не раздвајала већ спа-