Opštinske novine

Стр. 18

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Из овог табеларног прегледа расхода видимо на први поглед ове основне и неповољне карактеристике комуналних расхода наших главнијих градова: I — Лични расходи уистини заузимају превелики проценат од укупних расхода, и крећу се око 27 % од целокупног расхода градских општина. Ово не долази услед неког особеног награђивања градских службеника — јер је апсолутна већина истих недовољво и мизерно плаћена — него услед нерационалне градске администрације, услед претрпанасти сувишним особљем које је ушло у градску службу, по уобичајеном веровању да је општина азил за 'Све политичко-партиза-нске пријатеље! Говоримо отворено! Поједине наше градске општине, а .на првом месту Београдска, нису могле да се одупру навали непотребног чиновништва и кроз капиџик личних веза, из лолитичких атара или рођачких севапа, ушле су у службу многих наших градских општина читаве армије сув-ишног и прекобројног чиновништва, које у већини што је најжалосније, по неком праву наслеђа и мирне савести, прави од своје .службе синекуре, од општинске имовине апанаже и редовно: не ради, не долази у канцеларију, а и у колико дође — цинизмом, игнорацијом и саботажом само смета правилном раду оних савесних службеника, који свој посао врше са идеализмом и преданошћу! Огромну опасност претставља ова очита и скоро легализована неправда о плаћеном нераду једних и бездушној експлоатацији других, и прети да једног дана изазове код најсавеснијег чиновништва неминовну радну депресију « свако отсуство даље иницијативе и полета, тако потребног у свима врстама комунално-социјалне акције! По правилу, лични расходи не смеју прелазити више од 20% целокупних расхода, али они имају бити распоређени искључиво на оне службенике који стварно раде! Објективности ради, мора се овде имати у виду још један факат: уколико је градска опшгина на неразвијенијем ступњу своје делатности, са мањим -стварним програмом социјално-комуналне политике, без кредита за обилнију грађевинско - урбанистичку делатност и ин» вестициону радиност, сведена у главном на администратавно-управну канцеларију утолико проценат личних издатака 'расте према осталим расходима... А ово нарочито долази до пуног изражаја у данима кризе, када се неразумно све редуцира, а комунална акција своди на мизерно животарење комуналне администрације!... Интересантан је просечни процентуелни однос личних расхода према осталим расходима градова, у групама, по бановинама. Најнижи је проценат личних расхода код градова Дравске бановине (16.07% од свих расхода) и ако су тамо радни службеници

најбоље плаћени. Затим долазе градови Савске бановине (21.74%), Врбаске и Зетске (23,04%); Приморске (24,37%); Моравске (29,38%); градови Управе Београда (29,74%); Вардарске бановине (32,37%); Дринске (34,97%) и Дунавске (41,01%). Лични расходи односе просечно наЈвиши проценат у Дунавској бановини, где н. пр. град Сента даје на личне расходе 52,8% од свих својих расхода (5,395.513 дин. према 10,214.217 дин.). Исто тако прелазе лични расходи 50% н. пр. у Белој Цркви, Сремској Митровици, а скоро 50% чине и у многим другим градовима као н. пр. Старој Кањижи, Суботици и т. д. II — Канцеларијски (уредски) расходи нису превелики, у овом нашем табеларном општем прегледу, али он« се асимилирају и у осталим врстама расхода, пошто скоро свака од њих има своје одвојене административне расходе, те је зато укупан збир административних расхода стварно много већи. Зато, док се овде они крећу од 1,26% до 3,25%, дотле смо ми једном анкетом Отправништва послова Савеза градова утврдили да су они износили*) за 1931 г. просечно 4,8% у великим градовима (49,735.077 дин.), а 11,1% у малим градовима и варошима (дин. 85,909.918). Буџети градских општина треба да буду јасна слика комунално--социјалних радних програма. Код нас је обрнуто. Из анализе многих градских буџета видимо страшну аномалију, да на издржавање општинских администрација и послова о-пштина као полициоких експозитура тј., на издатке на општинске канцеларије, персоналне расходе, канцеларијске потребе и на личну и имовну безбедност, дају наши градови од 36% до 54% свих својих расхода! III — На само издржавање личне и имовинске безбедности — које би у потпуности требало да буде субвенционирано од државе — дају наши градови исто онолико, колико дају на целокупну социјалну политику, од заштите деце, па преко помагања неупослених радника, до издржавања домова за старе и изнемогле грађане! Једино што је утешно, то је да расходи за издржавање личне и имовинске безбедности опадају. На пр. док су у 1932 г. износили 3,09% (40,044.248 дин.) од целокупних расхода, они су у 1933 г. пали на 2,51% (31,952.198 дин.) од свих расхода. Највеће суме за издржавање личне и имовне безбедности дају градови Дринске бановине (10,29% од укупних расхода).

*) Ова разлика између података за 1931 г. и 1933 год. можда би могла да говори још и у прилог унапређивања и рационализације наше комуналне администрације или — у знак општег спровођења штедње на канцеларијско-м материјалу! IV — Народној просвети, уопште школским проблемима, наши градови треба да по-