Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ Н О В И И Е

Стр. 11

Ми смо наш рад завршили. Ви сада имате да га наставите. Али, без повреде скромности, смем да изјавим отворено-: Са овога места које сам са пуно љубави, самопрегоревања и части заузимао, силазим свестан, да сам своју дужност вршио најсавесније, да никада ни једног тренутка нисам изгубио из вида идеал социјалне правде и љубави за све грађане, за све редове и све крајеве Београда. Гесло целога мога рада било је радити предано и несебично за добро Београда и Београђана. Одлазим задовољан као војник са фронта, свестан да сам радио по свом најбољем умењу и схватању, и да ми никад, оно што је за Београд, његову будућност било добро, није било тешко. Ја благодарим члановима Суда и већницима као искреним сарадницима, и нека буду уверени да наш рад није остао без резултата и то добрих. Благодаоим најсрдачније свима општинским чиновницима и службеницима што су и они својим савесним и марљивим вршењем дужности допринели у знатној мери остварењу нашега програма комуналне политике. На растанку нека наша срца буду испуњена једном великом захвалношћу покојном Краљу Александру Ујединитељу, нека му и сада узвикнемо: Слава Му! (Слава Му!..) Као што смо служили увек верно и непокелбљиво Краља и отаџбину, ми и сада остајемо верни и непоколебљиво одани Краљу Петру II. Нека наш узвик и при растанку са Општином буде као и онда кад-сма-дримили дужност. Живео Краљ Петар II! Живела Југославија! Живео Београд и Београђани!" Када је завршио свој говор, г. Милутин Петровић замолио је новог претседника г. Владу Илића да заузме претседничко место. Говор новог претседника града Београда г. Владе Илића Заузимајући претседничко место уз једнодушан аплауз из сале и са галерија, претседник г. Влада Илић одржао је пред градским већницима и претставницима београдског грађанства, као и представницима јавности, следећи свој први претседнички говор: „Господине претседниче, ја Вам срдачно захваљујем на изговореним речима и жељама упућеним мени као Вашем наследнику и новој господи већницима. Ви сте одиста иоказали свима Београђанима, а пре свега нама који примамо од Вас и од досадашњих градских већника ову нашу драгу Општину, колико треба улагати љубави и до&ре воље за напре, благостање Београда, и зато Вам Б

а са Београдом и сви ми овде присутни морамо бити захвални. Пре почетка сваког нашег рада упутимо наше топле молитве Богу за покој и мир души Највећег сина наше земље, првог грађанина наше Престонице кога нам злочиначка рука от*рже — Нашега Блаженопочившег Краља Александра Првог Ујединитеља. Нека неколико тренутака ћутања у овоме Дому претставништва Београда потврде још једном сву величину бола и уцвељености Престонице за љубљеним Краљем, чији ће нам завет свагда лебдети пред очима. Чуваћемо Југославију! (Чује се громак и једнодушан поклич: „Чуваћемо је"). ' У погледу конкретнога и детаљног п^рограма нашега будућега рада за сад је немогуће ишта рећи, односно све што би се рекло било би површно, било би недовољно основано. Пре сваког програма мора се прво објективно установити стање у коме се наша Општина, њени разгранати послови и њена многобројна предузећа налазе; затим, т*реба јасно поставити проблеме који траже своје решење, па се тек онда може установити програм рада, а то значи решења постављених проблема, и прионути њиховом извођењу. То је по моме мишљењу, а и по моме досадашњем искуству, једини пут који води успеху. Њему се може на први поглед замерити само једно, а то је да је дуг. Међутим, ми ћемо се потрудити и у томе ћемо и успети, да га знатно сМратимо. Ми ћемо одмах прионути послу и ми се надамо да ћемб га; поред све његове замашности и сложености што брже свршити. Овај мој оптимизам има свог реалног основа. Наше ново Градско веће даје ми за то пуно разлога. У њему се налазе не само већници, који су већ раније заузимали исте положаје, него и личности које су заузимали највише положаје у овој Општини, а који као такви одлично познају не само нашу Општину и њене проблеме, него и целокупну комуналну политику. Што се тиче господе који су сада први пут већници града Београда за њих сам увфен да имају и љубави и добре воље за посао који их чека, и да ће и они такође бити моји одлични сарадници у изграђивању лепше будућности наше Престонице, која је главни прпвредни и културни центар. Затим ја желим да најинтимније сарађујемо са нашим коморама по свима питањима наше комуналне политике, а у првоме реду по прив>редним питањима, подразумевајуђи овде и питања општинских финансија и општинских предузеђа. и ми се морамо руководити оним је-