Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 13

града, по стицању нашег држављансгва, г. г. Фрањи Ба.јеру, Ха.јнриху Еришеру и др. 85. Ппедлог за одређивање привремене месечне помоћи удови Катарини СтоЈиљковић. 86. Предлог за одређивање месечне помоћи сиромашним лицима. 87. Предлог за расходовање 242— динара дужног општинског приреза Милића Драшковића из Кнежевца. 88. Предлог за расходовање дужног механског акциса Глигорија Поповића из Раковице. 89. Предлог за расходовање дужне закупнине Адолфа Моргенштерна. 90. Предлог за расходовање дотра.јалог месарског апарата градског одељка у Великом Мокром Лугу. 91. Предлог за расходовање два угинула грла Дирекције трамваја и осветљења. 92. Предлог за отписивање дужне кири.је Божидара Здравковића, бившег општинског закупца. 93- Предлог по жалби г. Антонија Марића на одлуку претседника градске општине. 94. Предлог о уређењу двеју јавних чесама у градском одељку у Реснику. 95. Предлог о одобрењу наплате дужне кири.је у месечним ратама од бившег општинског закупца г-ђе Ангелине Јаковљевић. 96. Експропри.јације и апропри.јације: 1) Експропри.јаци.ја имања Браће Петровић и масе пок. Исаила Савића у Краља Александра улипи бр. 43. 2) Експоо-апропри.јација имања г. Милоша и Кате Јовановића на углу ул. Св. Николе и Славујевог венца. 3) Експро-апропри.јаци.ја имања Косте и Божидара Поповића у Хаџи-Продановој улици бро.ј 13. 4) Апронријација имању г-ђе Анке Николић у Прешерновој улици број 15. 5) Апропријаци.ја имању г. Самуила Сумбула у Бранковој ул. број 8. 6) Апропријација имању г. Боже Попов^ића у Цара Душана улици број 94. 97. Кратка питања. Позив за седницу достављен је свима већницима. Седници су присуствовали градски већници г .1Г. Бранко Старчевић, Мом. В. Митровић, Ник. Ђ. Николић, Мил. М. Богдановић, Јован Павићевић, Рад. Стојановић, Цв. Атанасковић, К. Г. Петровић, С■ Драгутиновић, Вић. В. Весковић, Драг. К. Милошевић, Др. Лав. Брандајс, К. Крезић, Живан Панић, Крста Дамјан, Мих. Смиљковић, Жнвко Матић, Лазар Драгићевић, Лав Спишић, Мих. В. Николић, Арх. Бож. Ж. Живадиновић, Милорад Марковић, Аца Б. Динић, А. Фирт, Менахем М. Коен, Др. Ф. Попс, Јев. П. Солдатовић, Ђорђе Зрнић, Влад. Ил. Душманић, М. Б. Ђорђевић, Мих. Л. Ђурић, Инж. Јов. Петровић, Рад. М. Гавриловић, Ђ. К. Пупић, Сима

Сасо, Мих. Ј. Стефановић, Сретен Л. Лазић, Васо Кнежевић, С. Д. Ђаковић, Бруно Мозер, Драгослав М. Јовановић, Живојин Д. Живковић, П. Кара-Радовановић, Јов. Гавриловић, Јов. М. Сретеновић, Др. В. Милутовац, Жива Лудошан, Вој. Симић, Пет. М. Терзић, Спасоје Огњановић, Ник. Шуменковић, Танасије Живојиновић, Ж. М. Костантиновић, Јоца В. Живковић, Др. К. Шаховић, Б. Ђорић, Б. Д. Вукашиновић, Др. Сава Стојаковић, А. X. Ристић, Мил. Живковић и Самуило Демајо■ Седницу је отворио претседник г. Петровић, са констатацијом да има кворума за рад у смислу § 71 Закона о градским општинама. 1 Деловођа већа Б. Павловић саопштава да су се извинили градски већници г.г. Јован Викторовић, Војислав Доганџић, Стојадин Анђелковић, Др. Никодије Благојевић и Александар Беловић. Даље 'Саопштава да је Бугарски министар војни, генерал г. Златев упутио Претседнику града Београда писмо у коме изражава захвалност лично г. Претседнику и Градском већу, што је преко својих претставника присуствовало оовећењу костурнице Бугарских ратника, који су сахрањени у Београду. Ово саопштење Градско веће је благонаклоно примило к знању. Претседник г. Петровић предложио је да се повуку с дневног реда ради потребног проучавања следеће тачке: 3, 13, 25, 28, 32, 36 и 44; и да се накнадно стави на дневни ред као тачка 98: Колаудација извршених радова II, III, IV, V, VI и VII групе улица од стране предузећа „Златибор". Градско веће је једногласно и без дискусије усвојило предложене измене и допуне у дневном реду. 2 Код тачке дневног реда: „Предлог за избор Грађевинског одбора Општине града Београда за 1935 годину" лрочитан је предлог г. Претседника, па је већник г. Милић Сокић ставио примедбу да учињени предлог није саобразан закону зато што говори о избору Грађевинског одбора за стари атар Београда. С обзиром на Закон о проширењу атара Општине београдске требало је изабрати један јединствени грађевински одбор који ће важити за нову територију Београда, а не остављати појединим деловима Београда да сами бирају овоје грађевинске одборе. Не може да се сложи са тумачењем да треба да постоје два грађевинска одбора зато што постоје два различита грађевинска .правилника. Општина београдска са својим саставним деловима чини јединствену целину, и као